Срзентић: Влада постоји због интереса грађана, а емпатија је њена најважнија особина

Реформа јавне управе је стратешки приоритет Владе, безбједност новинара највећи проблем који захтијева системски приступ, емпатија је најважнија особина сваке Владе, а богатство сваке организације је различитост перспектива и то се мора његовати, поручила је министарка јавне управе, дигиталног друштва и медија, Тамара Срзентић.

Она је, гостујући у Емисији Двоглед на Телевизији Црне Горе, казала да ће трансформација јавне управе брзо да се деси, јер је Црна Гора мала и агилна.

„Имамо људе које треба да обучимо, активан цивилни сектор, ИЦТ сектор. Уз помоћ ИЦТ сектора и волонтера из приватне индустрије, који су нам се придружили, ми смо већ прилагодили четири апликације отвореног кода“, казала је Срзентић, преноси ПР Центар.

Она је оцијенила да је Црна Гора јако грађанско друштво, али да је потребно да сви буду више орјентисани на акцију.

„Хајде да идентификујемо проблем који има наша заједница и хајде да га ријешимо. Хајде да се препознамо на људском нивоу, умјесто да се етикетирамо на старту. И онда заједничка мисија да нам буде рјешавање проблема. Није важно ко је постигао погодак, важан је тимски резултат“, истакла је Срзентић.

Поручила је да Влада постоји због интереса грађана.

„Лидерство у служби некога је дио моје животне мисије. Имала сам привилиегију да то радим у Влади Калифорније, а сада имам највећу привилегију у животу да то радим у мојој кући, мојој Црној Гори. Најважнија особина коју свака Влада треба да има, а понекад је изгуби, је емпатија. Понекад заборавимо да се ставимо у ципеле грађана, а то је веома важно урадити. Морамо креирати простор да лидери у Влади што више бораве са грађанима које служимо и на тај наћин ћемо добити паве импуте како бисмо креирали и примијенили сврсисходнија рјешења за грађане“, поручила је Срзентић.

Она је истакла да је један од стретешких циљева министартсва да шири културу различитости, инклузивности и правичности и због тога је основана Канцеларија различитости, правичности и инклузије.

„Желимо да лидери у нашем министартсву репрезентују грађане и грађанке које служимо. Желимо да осјећај културе, различитости, инклузивности и правичности буде саткан у ДНК нашег министарства. Поносна сам на то што су 65 одсто лидера у нашем тиму жене које су покретачка снага нашега тима. Богатство сваке организације је различитост перспектива и морамо то да његујемо“, казала је Срзентић.

Појаснила је да се, када се дигитализује лош процес, добија лош дигитализовани процес и због тога је најважније дефинисати проблем, затим је кључан људски фактор, а технологија, као један од алата, је тек на крају.

Срзентић је нагласила да је реформа јавне управе стратешки приоритет Владе.

„Радимо на изради Стратегије реформе јавне управе. У раним фазама смо укључили много актера и добили смо јако добре импуте. Овога мјесеца ћемо формирати Савјет на чијем челу ће бити премијер, јер му је врло важно да буде укључен непосредно“, рекла је Срзентић.

Што се тиче оптимизације јавне управе, како је појаснила, циљ је да се прави лидери нађи на правим мјестима.

„Једна од платформи отворениг кода-Искористи прилике ће омогућити свим службеницима у јавној управи да ставе своју биографију, излистају своје техничке способности, вјештине које нијесу користили до тада. Оваква платформа ће министарствима и дирекцијама омогућити да нађу лидере који имају способности које су им потребне за неке пројекте. Дакле, желимо да искористимо вјештине које имамо унутар Владе и на тај начин дозволимо лидерима у Влади да се опробају у вјештинама које нијесу прије користили, како би се упознали са новим пројектима“, казала је Срзентић.

Када је ријеч о запошљавању поручила је да ће шансу добити они који су најквалификованији.

„Наредних дана расписујемо конкурс који ће укључити три програма. Јасно ћемо зацртати све пројекте на којима радимо и вјештине које се траже, како би неко могао да аплицира на неколико мјеста. Сви који у првој фази не буду изабрани, не значи да неће бити изабрани у сљедећој. Апелујем да се јаве сви које интересују неки од пројеката на којима радимо“, рекла је Срзентић.

Навела је да је за двије седмице планирана јавна расправа о Закону о слободном приступу информацијама.

„Најважније је било да мапирамо највеће изазове у имплементацији тога Закона. Ако нам је стратешки циљ транспарентност онда то мора да се одрази на капацитет унутар јавне управе“, казала је Срзентић.

Када је ријеч о медијима, појаснила је да је континуирани дијалог дао добар простор да се чују сви изазови медијске заједнице.

„Тај дијалог ће да се настави и ми смо направили банку потреба и листу изазова, а у самим разговорима са њима видимо колико смо заправо на истој страни стола. Та листа изазова ће бити један од основа на којима ћемо градити Медијску стратегију. Што се тиче Стратегије, на инклузиван начин ћемо доћи до конкретних смјерница“, рекла је Срзентић.

Питање безбједности новинара, како сматра, је највећи проблем којем системски треба приступити.

„У сарадњи са надлежним министарствима ћемо радити да се унаприједи правни оквир, да се построже казне. Сва рјешења ћемо постићи у сарадњи са новинарима и новинаркама“, рекла је Срзентић.

Када је ријеч о говору мржње, пручила је да се нешто конкретно мора урадити и у сарадњи са невладиним организацијама биће донешена Декларација о необјављивању мизогиних садржаја, како тај садржај не би имао ширу публику.

„Само од конструктивне критике можемо да постанемо бољи и увијек подржавам конструктивну критику, али говор мржње је недопустив и ужаснута сам њиме. Тако да морамо да урадимо нешто по питању медијске писмености и едукације како бисмо научили нашу заједницу да препозна говор мржње“, рекла је Срзентић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: