Српско слатко у Хрватској тегли

Пчелари су последњи у низу који су се пожалили да домаћи адут морају да пакују и извозе у – страним теглама.

Годинама произвођачи пића и хране амбалажу увозе, иако у Србији још ради фабрика чији су дневни капацитети 300 тона стакла дневно.

Српска фабрика стакла из Параћина, иако највећи, није једини произвођач стакла у Србији. Према подацима Агенције за привредне регистре, у Србији се око 70 привредних субјеката бави производњом равног или шупљег стакла, стаклених влакана или обрадом осталог стакла, док се обликовањем и обрадом равног стакла бави око 140 фирми.

– На основу информација којима располажемо, производња стакла и производа од стакла је у 2019. години забележила раст од 11 одсто у односу на претходну годину. Она у укупној производњи у Србији учествује са 4,7 одсто – кажу у Удружењу за хемијску, гумарску индустрију и индустрију неметала ПКС. – Током 2019. године у Србију је увезено око 82.000тона стаклене амбалаже, у износу од 33,9 милиона евра. То је 6,7 одсто више него претходне године. Извезено је око 33.000 тона стаклене амбалаже, у вредности од 11,2 милиона евра, што је око 75,8 одстовише у односу на 2018. годину. Остварени увоз током 2019. године је за 22,7милиона евра био већи од извоза. Спољнотрговинска размена је у највећој мери остварена са Хрватском, Босном и Херцеговином, Северном Македонијом, Бугарском, Италијом и Мађарском.

Нико не спори да у Србији стаклене амбалаже има. Произвођачи хране и пића, ипак, радије бирају увозну. Кажу, због квалитета и сугурног снабдевања.

– Потражња је огромна и није цена разлог – објашњава један од заступника највећих европских произвођача стаклене амбалаже. – Цене у Српској фабрици стакла су далеко повољније, али је проблем квалитета и континуитета. Они некада имају застој у производњи, а и избацили су последњих година многе калупе из употребе. Ова амбалажа је скупља, али је квалитетнија и многи је зато бирају. Купују винарије, дестилерије и они који се баве топлом прерадом.

ФАБРИКА стакла у Параћину непоуздана је у снабдевању, лош им је квалитет и не можеш да се ослониш на њих. Неко ко озбиљно ради свој посао, нема времена да се бави великим ломовима, окрзнућима и каловима. Нико неће да држи много флаша на лагеру, јер ниси сигуран када ће да ти испоруче, а када не, објашњава за „Новости“ један од власника дестилерије у Београду, коме стаклене флаше стижу из Немачке.

Како нам каже, када дођу из увоза, флаше су чисте, запаковане, нема сломљених и квалитет не може да се упореди са нашим производом.

– Одлучили смо се за сигурну опцију, где су континуитет и квалитет загарантовани – испричао нам је власник дестилерије.

Извор: новости.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: