Srpski Soko Bosne i Hercegovine

Posle Majskog prevrata 1903. jačala je aktivnost srpske omladine u Austro-Ugarskoj. Novi duh u Srbiji, slom režima grofa Kuena u Hrvatskoj, teška kriza režima u Bosni posle smrti Kalajeve, buran protestni pokret u Dalmaciji, ustanak u Makedoniji i sporazum o reformama turske uprave u Evropi zaključen u Mircštetu sve je to budilo nove nade. Krajem septembra 1903. održana je skupština srpske akademske omladine u Sremskim Karlovcima, da rešava o „novim zadacima omladine“. Na sastanku su učestvovali đaci iz svih srpskih pokrajina i pratili svoje reči živim primerima iz Dalmacije, Vojvodine, Bosne i Makedonije. Od svega toga ostao je novosnovani Srpski soko u Sremskim Karlovcima, a osnivač njegov Laza Popović, predložio je u „Omladinskom glasniku“ osnivanje sokola na sve strane u Austro-Ugarskoj monarhiji. (1) Iste 1903. osnovana su gimnastička društva „Obilić” u Mostaru i Srpski soko u Sremskim Karlovcima.
Pododbor Srpskog prosvetnog i kulturnog društva „Prosvjeta” u Mostaru, čiji je predsednik bio Aleksa Šantić, osnovao je 1903. Srpsko gimnastičko društvo „Obilić”. Da bi podstakao osnivanje novih društava „Obilić” je izvodio vežbe i u drugim gradovima (Sarajevo, Čapljina). Posle posete Obilića 1906. Sarajevu, grupa srpskih pregalaca u Sarajevu okupljena oko Prosvjete i lista „Srpska riječ” osnovala je Srpsko gimnastičko društvo „Dušan Silni”(2)
Stevan Žakula rođen je 1875. Gimnaziju je svršio u Sarajevu, odakle je krenuo na filozofski fakultet u Gracu. U Gracu je bio u sokolskoj četi koju su obrazovali akademičari, koji su kasnije bili najoduševljeniji pobornici sokolstva u zemlji. Žakula je bio član „Obilića” u Mostaru. Kasnije u Tuzli zajedno sa nacionalnim radnicima osnovao je Srpski soko 1905. Njegovim zalaganjem osnovano je nekoliko sokolskih društava u Posavini od Zvornika do Doboja. Kada je osnovana Srpska sokolska župa bosansko-hercegovačka 1908. bio je u njoj vođa od osnivanja do Prvog svetskog rata. U župi je bila uvedena komanda koju je napisao po uzoru komande srpske vojske. U okviru župe bilo je 40 društava. U Beogradu je bio član tehničkog odbora Saveza srpskog sokolstva. (3) O značaju rada Stevana Žakule u Tuzli najbolje govori izjava Miška Jovanovića : „Ja sam bio, dok nije došao Žakula u Tuzlu, lola i nisam se ničim bavio a on me je uzeo u svoje ruka i doterao, uveo me u Soko i napravio me je drugim čovekom. Time je on mene oslobodio od duševne tame i zla a tako sam i ja druge oslobađao privodeći ih Sokolu”. Miško Jovanović bio je starešina Srpskog sokola u Tuzli a Veljko Čubrilović tajnik. Išli su od sela do sela i propovedali : „U Sokolstvo za narod i slobodu !” (4)
Sokoli su vodili borbu protiv pijanstva, stvaranjem sokolskih čitaonica. Prvo seosko sokolsko društvo osnovano je u Dvoru na Uni. Prvi pododbor Pobratimstva osnovan je u selu Razboju kod Bosanske Gradiške 1909. i društvo je osnovalo sokolsku sekciju. Vođstvo Srpskog sokola u Bosanskoj Gradišci došlo je prvo na misao da se sokolstvo presadi u široke narodne slojeve pomoću Pobratimstva. Prvi veliki slet pobratima i sokola održan je u Bosanskoj Gradišci na Vidovdan 1911. Povorka od 600 dicsiplinovanih pobratima išla je sa sokolskom muzikom na čelu. Slet je privukao velike mase naroda ne samo iz bosansko-gradiškog sreza, nego i iz srezova susedne Slavonije. Na sletu je prisustvovao starešina dr. Vojislav Besarović iz sokolske župe Sarajevo. Kao gosti bili su prisutni Živojin Dačić ispred Narodne Odbrane, dr. Miloš Popović ispred Saveza Trezvenosti, guslar Petar Perunović, dr. Andrija Štampar ispred antialkoholnih društava iz Hrvatske i Slavonije i veliki broj intelektualaca i studentske omladine iz Bosne i susedne Slavonije. Pobratimski pokret u Hercegovini u Mostaru vodio je Čeda Milić. (5) Dušan M. Bogunović je govoreći o srpskim sokolima pre Prvog svetskog rata istakao : „Biti član sokolske organizacije u Bosni i Hercegovini značilo je biti otvoren neprijatelj Austro-Mađarije. I ako se u tome pravcu zahtevalo nešto da se učini, život za to moralo se dati. Buniti se, osvežavati svest, ljubiti Srbiju i Kralja Petra, smetati i prkositi svagđe i na svakom mestu Austro-Mađariji, tražiti slobodu i pun život a dizati se protiv ne samo ličnoga, nego i nacionalnoga robstva, to je bio osnovni motiv sokolske politike u Bosni i Hercegovini.” Srbi su težili ujedinjenju prvo sa Srbijom a onda i s ostalim jugoslovenskim krajevima, a tome su se priklanjali i deo muslimana i katolika. Protiv su bili katolici, anacionalni muslimani, vladini Srbi i svi ostali, koji su se posle okupacije doselili u Bosnu i Hercegovinu poznati kao “kuferaši”. (6)
Posle početka Prvog balkanskog rata mnogi pobratimi hteli su da idu kao dobrovoljci u Srbiju. Rukovodstvo je bilo za to da ostanu u Austro-Ugarskoj i da tu izvrše svoju dužnost kada bude trebalo. (7) Organizovan je rad u svim društvima oko prikupljanje pomoći za Srpski Crveni Krst u Beogradu. Sarajevska „Prosvjeta“ je zajedno sa drugim srpskim kulturnim ustanovama u Bosni i Hercegovini za tri meseca prikupila i poslala priloga u rublju i novcu Srpskom Crvenom Krstu u vrednosti od milion zlatnih kruna. (8)
Posle Sarajevskog atentata 1914. otpočeo je progon sokola u Austro-Ugarskoj monarhiji. Od 28. juna 1914. pa sve do kraja 1918. tamnice su bile pune sokola. Zbog učešća u atentatu Miško Jovanović i Veljko Čubrilović osuđeni su na smrt. Miško Jovanović je u svom pismu ženi napisao : „Pozdravi mi sve srpske Sokole i pozdravi ih sokolskim Zdravo !.” Pod vešalima su vikali : „Živio kralj Petar – živila sloboda – živila Srbija !” (9)
Na osnovu spisa dr. Laze Popovića, koji je bio duhovni vođa srpskog Sokolstva, i programa “Narodne Odbrane”, sokoli su bili optuženi da su spremali narod na pobunu i otrgnuće Bosne i Hercegovine od Austro-Ugarske i pripojenje tih krajeva kraljevini Srbiji. Proces je počeo 3. novembra 1915. Na optuženičkoj klupi je bilo 156 optuženih. Od njih 42 optužena su odgovarala za sokolstvo, a ostalih 114 za rad “Narodne Odbrane”. Sokolski radnici branili su ideju sokolstva a to je bila sloboda i samostalnost ne samo srpskog naroda, nego uopšte Slavenstva. (10)
Stevan Žakula je osuđen na tamnicu, u kojoj je proveo 4 godine. Posle Prvog svetskog rata bio je poverenik Narodne Odbrane za Bosnu i Hercegovinu i starešina Sarajevske sokolske župe. Sarajevska sokolska župa je zajedno sa ostalim nacionalnim organizacijama, u kojima je učestvovao, Profesorskim udruženjem i njegovim bivšim đacima priredila mu je akademiju 14. juna 1925. (11)
Sokoli su učestvovali u prenosu posmrtnih ostataka Vidovdanskih heroja iz Čehoslovačke u Sarajevo. Delegacija Sokola i praških studenata na čelu sa Stevom Žakulom, starješinom Bosansko-Hercegovačke župe, krenula je 1.jula 1920. u Terezin da preuzme posmrtne ostatke sarajevskih boraca za slobodu. U delegaciji su bili i dr. Laza Popović, starješina Zagrebačke župe, i dr. Bogdan Vidović, vođa Bosansko-Hercegovačke župe. Celokupno stanovništvo Terezina dočekalo je delegate. Momenat rastanka terezinskog stanovništva sa posmrtnim ostacima heroja bio je dirljiv. Sanduci su bili okićeni cvećem i vencima. Dr. Popović govorio je u ime Saveza sokola. Krenuli su za Prag, a sutradan, 2 maja 1920. sa sokolskim jugoslavenskim vozom preko Linca, Graca i Zagreba u Bosanski Brod. Tu su ostali sanduci do 6. maja, a potom u svečanim mrtvačkim kolima krenuli su za Sarajevo. Prevezeni su posmrtni ostaci Gavrila Principa, Trifka Grabeža, Nedeljka Čabrinovića, Jakova Milovića, Mitra kerovića i Neđ. Kerovića. Zajedno sa Danilom Ilićem, Veljkom Čubrilovićem, Miškom Jovanovićem, Markom Perinom i Bogdanom Žerajićem pokopani su u zajedničku grobnicu na groblju u Koševu. Na mestu atentata govorio je sa tribine Vasilj Grđić. (12)
Prilokom sleta 1924. u Sarajevu istakao je Dušan M. Bogunović : „Prikom svog boravka na sletu u Sarajevu videćete tamnice, vešala, istoriju toga Sokolstva. Vidićete i upoznati starešine, vođe, tajnike i obične članove, koji su za vreme rata nosili sokolski krst. Videćete decu : Miška i Veljka, ili još drugih znanih i neznanih Sokola, čiji očevi i majke na vešalima završiše svoj sokolski život. Nećete naći mnogo organizacije, sprava i domova, ali ćete naći dušu sokolsku, koja kad se malo snađe posle teških udaraca, stvoriće i organizaciju i sprave i domove – jer duša i ideja uslovi su života i stvaranja.” (13)
U predgovoru Spomenice koju je izdalo Sokolsko društvo u Staroj Pazovi dr. Laza Popović govoreći o predratnim sokolima istakao je : „Nije bilo veće sirotinje, nije bilo manje iskustva, nije bilo gorih prilika, pa se obaralo, jurišalo i zauzimalo, uvek napred i sa ogromnim oduševljenjem samo napred … onih divnih đaka, bogoslovaca i omladinaca fruškogorskih od pre dvadesetpet i više godina, … Čudna su i velika vremena bila, ali za nas nisu prošla.” (14)

Posle Majskog prevrata 1903. jačala je aktivnost srpske omladine u Austro-Ugarskoj. Iste 1903. osnovana su gimnastička društva „Obilić” u Mostaru i Srpski soko u Sremskim Karlovcima. Stevan Žakula je bio član „Obilića” u Mostaru. Kasnije u Tuzli zajedno sa nacionalnim radnicima osnovao je Srpski soko 1905. Miško Jovanović bio je starešina Srpskog sokola u Tuzli a Veljko Čubrilović tajnik. Sokoli su se borili protiv pijanstva. Vođstvo Srpskog sokola u Bosanskoj Gradišci došlo je prvo na misao da se sokolstvo presadi u široke narodne slojeve pomoću Pobratimstva. Svi koji su stupili u Srpski soko znali su da mogu da stradaju u borbi za oslobođenje i ujedinjenje. Posle Sarajevskog atentata 1914. otpočeo je progon sokola u Austro-Ugarskoj monarhiji. Od 28. juna 1914. pa sve do kraja 1918. tamnice su bile pune sokola. Zbog učešća u atentatu Miško Jovanović i Veljko Čubrilović osuđeni su na smrt. Na osnovu spisa dr. Laze Popovića, koji je bio duhovni vođa srpskog Sokolstva, i programa “Narodne Odbrane”, sokoli su bili optuženi da su spremali narod na pobunu i otrgnuće Bosne i Hercegovine od Austro-Ugarske i pripojenje tih krajeva kraljevini Srbiji. Na suđenju sokolski radnici branili su ideju sokolstva a to je bila sloboda i samostalnost ne samo srpskog naroda, nego uopšte Slavenstva.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za zdravstvenu istoriju Srbije

Napomene :
1. „Postanak prvog srpskog sokolskog društva“, uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. 136-139;
2. Petar D. Pavlović, „Srpski Soko”, Srpsko Sarajevo, 1999, str.67-70;
3. „Brat Stevan Žakula – petdesetgodišnjak”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 15. avgusta 1925, br. 12-16, str. 123, 124;
4. Dušan M. Bogunović, „Braća Miško Jovanović i Veljko Čubrilović”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 31. januara 1924, br. 2, str.14;
5. „Srpski sokolski kalendar za 1914 godinu“, Zagreb, str.20; Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Beograd 1934, str. 105, 106, 107, 110,111;
6. Dušan M. Bogunović, „Proces protiv Sokolstva u Bosni i Hercegovini”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 31. maja 1924, br. 10, str. 118, 119, 120;
7. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd, 1934, str. 109; 8. „Prosvjetina 25-godišnjica”, „Glasnik Crvenog Krsta Srba, Hrvata i Slovenaca», Beograd, Juli-Avgust 1927, sv.7-8, str.230;
9. Dušan M. Bogunović, „Braća Miško Jovanović i Veljko Čubrilović”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 31. januara 1924, br. 2, str.14, 15;
10. Dušan M. Bogunović, „Proces protiv Sokolstva u Bosni i Hercegovini”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 31. maja 1924, br. 10, str. 120;
11. „Brat Stevan Žakula – petdesetgodišnjak”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 15. avgusta 1925, br. 12-16, str. 123, 124;
12. „Prenos kosti Vidovdanskih heroja”, „Rad”, Dubrovnik, 10. jula 1920, br. 34, str. 3; Dr. Laza Popović, „VII Češki Svesokolski Slet u Pragu g.1920.”, „Sokolski Glasnik” Zagreb, 1920, br. 7, str. 326;
13. Dušan M. Bogunović, „Proces protiv Sokolstva u Bosni i Hercegovini”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 31. maja 1924, br. 10, str. 120;
14. „Spomenica Sokolskog društva u Staroj Pazovi 1906-1931”, Štamparija „Jedinstvo”, Stara Pazova, str. 7;