Пише: Иван Милошевић
И док се због билборда, посвећених српској ослободилачкој војсци и њеном уласку у Будву након Првог свјетског рата, подигла велика галама, а Душко Марковић, црногорски премијер, запријетио да неће дозволити да се окупатори проглашавају ослободиоцима, нико и не помиње да су Хрвати у то вријеме са цвијећем дочекивали српске ослободиоце.
И док данашњи ДПС душебрижници пишу семинарске радове о томе да је у Будви 1918. године аустрогугарског окупатора замијенио српски, у Сплиту и Ријеци након краја рата клицало се регенту Александру Карађорђевићу. Тамошња штампа објавила је како су српске војнике 20. новембра дочекали у Сплиту и Ријеци. Из Сплита је сачувана и слика гдје се види спомен плоча српским ослободиоцима са јасним натписом.
“Нека се знаде да је 20. новембра 1918. године за регенције Александра Карађорђевића храбра војска краља Србије Петра Првог под вођством мајора Стојана Трнокоповића на овај пристан побједоносно ступила. Поздрављена, загрљена, благословљена од цјелокупног народа и грађанства Сплита”, написано је на плочи.
Српским трупама приређен је и дочек у Ријеци. Забиљежено је да је скоро читав град изашао да дочека ослободиоце, односно 2. батаљон 13. пешадијског пука Тимочке дивизије.
На пристаништу се окупило око 20.000 становника који су клицали: “Живјела српска војска! Живјела Југославија!”
Вођа хрватске Пучке странке др Јосип Смодлака одржао је и говор:
“Браћо срцу нашем најмилија, неумрли витезови српски! Добро нам дошли непобједиви соколови наши! Добро нам дошли ослободитељи наши, поносни наш цвијете, најљепши и најмилији. Благословен био час када вас видјесмо. Благословена вам свака стопа била! Благословене мајке које вас родише! Благословена колијевка која вас је одњихала! Благословени опустјели домови ваши, који се у црно завише да нама узмогне синути ово златно сунце слободе, што нас сада обасјава. Колико смо чезнули за овим часом…!”
“Заједно са вама кличемо ономе који вас је припремио за побједе, врховноме вођи вашему, унуку Великог Вожда Карађорђа, Краљу вашему и нашему. Да живи Краљ Петар! Да живи Српска војска” – рекао је др Смодлака.
И у Загребу је владало велико одушевљење. У трећем броју “Пучких новина” објављени су сљедећи редови:
“Браћа Срби доказала су овим чином да им је више стало до слободе и спаса хрватског и словеначког народа него до њихових властитих живота. Они зато остају међу нама као наша обрана и заштита. Својим животима хоће да нас очувају од талијанског освајања. Благо си га ономе ко има у невољи друга – вели наша пословица. Тај друг у невољи нашој јесте брат Србин, који је још и након пет година јуначког ратовања спреман да гине за опћу, југословенску ствар. Нека се на њега угледају они наши војници, који срамотно побјегоше својим кућама, а успут пљачкају”, писале су загребачке новине.
Већина спомен плоча из тога времена нестала је доласком усташа на власт. Не бисмо да будемо злобни или да вучемо неке историјске или друге паралеле, али закључак се намеће сам по себи. Данашња црногорска власт забраном билборда у Будви ради нешто слично ономе што су усташе радили у Независној Држави Хрватској.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Немојте о Српству ништа писати јер ће се наљутити Бечић Абазовић Кривокапић и Лекић.Иде се кажу ДПС на руку.
… Jednom, onda su valjda tako i mislili kako su govorili!
Poslijen, nedugo poslije, bačali su Srbe, svoje oslobodioce, u jame!
Čudo je to koliko je slabo pamćenje u čovjeka : danas jedno, sjutra nešto sasvim drugo!
Od tanke je pređe čovjek!
I ovdje isto, još i grđe!
Juče srpski Spartanci, danas srbomrzi, granje ne drži! … Oni isti od juče!
… Snađi se onda ti, majčin sine!!!