Српски одговор на рат вештачком интелигенцијом: Тесла је Србин, а истину ће да открију и наше жртве
1 min read
Никола Тесла
Никола Тесла никада неће рећи да је Хрват. Шта год му рекли, зна ко је. Ако питате јавне АИ алате, они ће рећи да је рођен у Хрватској, која тада није ни постојала. Морамо да правимо наше образовне АИ алате. Ако користимо туђе, постајемо зависни. Јавна вештачка интелигенција није увек поуздана и често одражава политички контекст у коме је настала.
Ово за Спутњик каже Милана Шовић, стручњак за примену вештачке интелигенције из Ниша, која живи и ради у Чикагу, развија пројекте који повезују технологију, језик, културу и историјско памћење. Међу таквима је и чет-бот Николе Тесле.
„Чет-бот Николе Тесле, дигитални близанац једног од највећих научника у историји, показује како вештачка интелигенција може да постане поуздан образовни алат и начин да се сачува истина. Жеља ми је да имамо платформу са свим нашим знаменитим личностима“.
Србија је за ову наставницу математике из САД сазнала када је покренула јединствени пројекат очувања призренско–тимочког дијалекта, чет-бот на лесковачком.
Чет-бот и портал на лесковачком
Пилот пројекат прерастао је у портал „Јужнапруга“ који преводећи вести са стандардног српског језика чува овај дијалекат. Посебна вредност пројекта је у његовом регионалном карактеру.
„Стручњаци који говоре врањанским, пиротским, нишким дијалектом, удружили су се. Одлучили смо да призренско–тимочки дијалекат сагледамо као целину, са свим његовим варијантама. План је да се кроз прикупљање текстова формира дигитална основа за будуће чет-ботове. Дијалект се чува тако што се напише књига, граматика, речник и онда све то стоји на некој полици у универзитетској библиотеци. Језик мора да живи. Не можете да га сачувате тако што га закључате“.
Шовићева додаје да ће овај тим направити и бесплатан онлајн речник, који ће речи на стандардном српском преводити у све три варијанте дијалекта. То до сада, каже, нико није урадио.
Теслин близанац који контролише знање
Њен чет-бот Николе Тесле прерастао је у озбиљан образовни алат који се, захваљујући наставницима који имају визију за будућност, већ користи у школама у Србији, на Косову и Метохији, у Републици Српској. За разлику од генеричких АИ модела, чет-бот Никола Тесла не импровизује и не прилагођава се савременим наративима.
„Хтела сам дигиталног близанца, то значи да комуницира у Теслином стилу, говори језике које је Тесла говорио, српски, немачки, француски, мађарски и енглески и не излази из оквира знања које је имао док је био жив. Он не коментарише политику, не коментарише спорт, јер се Тесла тиме није бавио“.
Шовићева је заправо у Србији отворила велико и важно питање дигиталног суверенитета, контроле знања, али и одговорне употребе вештачке интелигенције у образовању.
Као просветни радник, била је веома изненађена када јој Музеј Николе Тесле, који чува комплетну заоставштину великог научника, није изашао у сусрет, чак ни дао грађу.
Међутим, у Музеју науке и технике у Београду Теслин дигитални близанац доступан је посетиоцима, који су одушевљени. Нада се да ће важност пројекта препознати Министарство просвете Републике Србије.
Бранислав Нушић, дигитални комедиограф
Доказ колико је њена визија широка је и чет-бот Бранислава Нушића. Дигитални комедиограф говори у стилу свог времена. За разлику од Тесле, овај пројекат је отворио озбиљан проблем непоузданости јавно доступних података.
„Код Нушића сам наилазила на три различите године дипломирања. Која је тачна, не знате. Морате да изаберете једну и тренирате модел, али то није идеално. Велики је проблем и то што је у Србији мало онога што је наша највећа вредност дигитализовано. Морала сам да се сналазим“, каже наша саговорница која инсистира на институционалној сарадњи и проверљивим изворима.
