Српски деспот постаје грчки светац

Током служења помена погинулима у Маричкој бици (Бој код Черномена) у храму у најсевернијем граду Грчке Черномену, потекао је предлог да се српски деспот Јован Угљеша Мрњавчевић, брат српског краља Вукашина, канонизује за свеца Грчке православне цркве.

Предлог је дошао од Аргира Параликидиса, мештанина Черномена (Орменио) у округу Еврос (грчко име реке Марице), а подржавају га монаси светогорског манастира Симонопетра.

Ова најава чула се недавно током служења помена погинулим у Маричкој бици (Бој код Черномена) у парохијском храму Светог Георгија у Орменију, а обелоданио ју је главни секретар Свештене заједнице Свете Горе, отац Козма Симонопетрида, који је том приликом одржао и предавање „Јован Угљеша мученик Орменија“. Он је подсетио да је деспот Јован Угљеша, брат српског краља Вукашина Мрњавчевића био на челу Серске државе од 1365. године до смрти у Маричкој бици 1371, као и да је погинуо покушавајући да са братом осујети продор Турака у Европу.

„И поред тога што се не ради о неком грчком јунаку царске породице, и поред тога што је у Србији готово заборављен, не престаје да буди узвишене осећаје становника области којом је владао“, истакао је отац Козма у епилогу предавања.

Зато, по његовим речима, не чуди што је иницијатива за канонизацију Јована Угљеше потекла од житеља Черномена, и то, како каже, јесте доказ о његовој светости. Додао је и да код монаха Симонопетре постоји велика увереност светости Јованове.

„Постоје и историјски докази о његовом светитељству: успешно владање и залечење раскола између цркава, наднационална политика, даривање Свете Горе и грађење манастира, поштовање према црквеној јерархији и према монасима, његов мученички етос. Снажно је, зато, уверење нас монаха Симонопетре да је дошао час да се потврди већ постојећа реалност светости Јована Угљеше и да овај чин неће закаснити већ да ће се ускоро монаси Симонопетре уместо помена, молитвено обраћати Јовану Угљеши као светитељу за своје спасење“, навео је монах Козма.

Он је говорио и о изузетној личности, духовности, мученичком етосу и богољубљу Јована Угљеше, као и о његовом многоструком доприносу Грчкој цркви и држави, али и Светој Гори. Говорио је о његовом пореклу из Херцеговине, браку са Јеленом (монашко име Јефимија, која је извезла „Похвалу кнезу Лазару“) и прераној смрт њиховог сина Угљеше Деспотовића, који је имао само четири године. Подсетио је и да је сахрањен у гробници саборног хиландарског храма где су били и земни остаци његовог деде, пишу Новости.

Додао је и да Угљешино доброчинство за Свету Гору није остало само на изградњи Симонопетре, јер су значајни и његови дарови манастирима Хиландару и Светом Пантелејмону.

„Јован Угљеша је у областима у којима је владао успео да успостави и хармоничан суживот бројнијег грчког становништва са српским живљем и да отклони проблеме који се обично јављају“, закључио је монах Козма.

У јесен 1365, Јован Угљеша је примио власт над Серском облашћу и добио титулу деспота, наслеђујући Јелену, удовицу цара Душана Силног, која се замонашила под именом Јелисавета.

„Најзначајније дело шестогодишње владавине Јована Угљеше, све до смрти у Маричкој бици, јесте његов први покушај да помири Српску цркву са Васељенском патријаршијом после раскола који је настао у време владавине цара Душана. У документу који је издао у марту 1368. Јован без устезања изражава спремност да оконча раскол. Премда је био на власти само шест година, оставио је велики траг у историји области којом је владао као прототип благочестивог, верника, ујединитеља и мудрог прозорљивог владара“, казао је монах Козма.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: