Српска заблуда или усуд: Годишњица оснивања Краљевине СХС
1 min read
Прва заједничка држава Јужних Словена проглашена је на данашњи дан прије 98 година. Звала се Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, да би 1929. промијенила име у Краљевина Југославија.
Конкретни договор о уједињењу Јужних Словена постигнут је на Крфу, гдје је 1917. донијета Крфска декларација.
Краљевина Србија је још почетком Првог свјетског рата званично објавила да су њени ратни циљеви уједињење Срба, Хрвата и Словенаца, што је потврђено Нишком декларацијом Скупштине Краљевине Србије, 7. децембра 1914. године.
„Увјерена у ријешеност цијелог српског народа да истраје у светој борби за одбрану свога огњишта и своје слободе, влада Краљевине сматра као свој најглавнији и у овим судбоносним тренуцима једини задатак, да обезбиједи успјешан свршетак овог великог војевања које је, у тренутку кад је започето, постало уједно борбом за ослобођење и уједињење све наше неслободне браће Срба, Хрвата и Словенаца“.
Убрзо је услиједило формирање Југословенског одбора 1915. године, који су сачињавали истакнути Срби, Хрвати и Словенци са простора тадашње Аустро-Угарске опредељени за стварање нове заједнице Јужних Словена.
Конкретни преговори о уједињењу у будућу државу постигнути су на грчком острву Крф, гдје је 20. јула 1917. донета Крфска декларација, а у Женеви 9. новембра 1918. године, такозвани Женевски споразум. Скупу у Женеви су присуствовали представници Краљевине Србије, Народног вијећа из Загреба и Југословенског одбора с централом у Лондону.
У јеку распада Аустро-Угарске под вођством челника и присталица Југословенског одбора у Загребу је проглашена Држава Словенаца, Хрвата и Срба, као земља Јужних Словена дотадашње Аустро-Угарске.
Пошто је у Новом Саду Велика народна скупштина претходно 25. новембра 1918. године донијела одлуку о присаједињењу Краљевини Србији, а дан раније 24. новембра и Скупштина Срема у Руми, у нову заједничку држави образовану 1. децембра 1918. године, Војводина је ступила као саставни дио Србије.
Такође, крајем новембра Подгоричка скупштина донијела је одлуку о уједињењу Црне Горе и Србије.
Тако је 1. децембра 1918. године регент (од 1921. краљ) Александар Карађорђевић у палати Крсмановић, на Теразијама у Београду, прогласио стварање нове државе – Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Године 1929. земљу је краљ Александар преименовао у Краљевину Југославију, што је само био доследни наставак изворне концепције с којом је 1918. године и образована заједничка држава, и што је такође било унијето у Устав из 1921. године, познат као „Видовдански“ – концепције интегралног југословенства – односно увјерења да је ријеч о једном троименом народу.
Краљевина Југославија постојала је до Другог свјетског рата.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Vatikane, Vatikane – sto dovede srpstvo na tanke grane?
Glas Crnogorca« u svom izvještaju na prvoj stani.
sabora su bili prisutni civilni komesar grof Serafino Macolini, komandant italijanske divizije »Mesina« general Karlo Tući, kao i drugi italijanski vojni predstavnici i civilni funkcioneri.
Predsjedništvo Petrovdanskog crnogorskog sabora činjeli su: dr Sekula Drljević, Jovo Popović, prota Simo Martinović, Dušan Vučinić, Tomo Kršikapa, dr Ivo Jovićević i Mihailo Ivanović, koji je izabran za predsjednika Sabora. Sekretar Sabora bio je Staniša Mučalica. Za dva posebno postavljena stola sjeli sui italijanski fuknkcioneri, Macolini i ostali.
Na zasjedanju Petrovdanskog sabora grof Macolini je sa svitom sjedio na desnoj strani od Predsjedništva Sabora, koje su sačinjavali članovi Savjetodavnog vijeća (Consulta), odnosno Komiteta za nezavinost Crne Gore.
Za predsjednika Petrovdanskog crnogorskog sabora izabran je Mihailo Ivanović, a »zvanični saborski govornik« bio je član Predsjedništva sabora i Savjetodavnog vijeća Crnogoraca, ideolog i faktički vođ Crnogorske stranke i bivši crnogorski ministar, dr Sekula Drljević. Kratak pozdravni govor održao je i Mihailo Ivanović.
Први назив државе је био КРАЉЕВСТВО СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА…
Југославија и комунизам су двије утопије које су нас уназадиле, по националном питању, за 150 година. Само јединствена држава Срба, сада, увјек и до краја свијета.
Vatikane, Vatikane – sto dovede srpstvo na tanke grane?
Fatalna greska, umesto da se radilo na sve Srpskom ujedinjenju , nasa ,,elita,, je pravila drzavu sa Vatikanskim isprdcima.
Срби 19. века жељни слободе, знања, рада, сабирања оставише Србима 20. века склонима поделама, лењости, поводљивости, издаји, сатанизму Југославију. Колико је то била добра грађевина јасно говори податак да су је домаћи издајници и цео „развијени“ запад рушили, а нико је није дограђивао и бранио читавих 70год (1934-2006)