Српска православна црква данас прославља Светог Јована Дамаскина

ЈОВАН ДАМАСКИН (грч: Ιωάννης Δαμασκηνός) – свети (око 675-749), знаменити богослов, један од највећих Црквених песника, одлучни заштитник иконопоштовања, независности Цркве и Православља уопште. Његов свети спомен Црква слави 17./4. децембра.

Свети Јован Дамаскин се борио против иконобораца, али је био оклеветан и неправедно кажњен. Исцелила га је Пресвета Богородица, док се пред овом њеном иконом ожалошћен молио. Он је из благодарности за учињену милост придодао њеном лику трећу руку, по чему је она добила име Тројеручица.

По свом чудесном исцељењу, Свети Јован Дамаскин постао је монах у лаври Светог Саве Освећеног, а Света икона Тројеручица остала је непрестано уз њега.

Свети Јован је пре смрти оставио завет монасима да икону дају царском сину који ће, према пророчанству Светог Саве Освећеног, једног дана доћи у његов манастир. Тако је Тројеручица пет векова касније доспела у руке царског сина, тада архиепископа Саве.

Централна прослава празника Чудотворне Иконе Пресвете Богородице Тројеручице одржава се на Хиландару, на Светој Гори. Спада у најпоштовање иконе на Хиландару и најзначајнија је икона српског народа. Она има исцелитељске моћи, а током историје помагала је многим православцима у кључним моментима историјских догађаја.

Из Охридског пролога

Свети Јован Дамаскин. Најпре први министар калифа Абдалмелеха, а потом монах у манастиру Светог Саве Освећеног. Због ватреног заступања иконопоштовања у време иконоборног цара Лава Исаврјанина, оклеветан би Јован од овога цара код калифа, који му одсече десну руку. Он припаде на молитву пред иконом Пресвете Богородице, и рука му се састави и зарасте чудесно. Видећи то чудо, калиф се раскаја, но Јован не хте више остати код њега као великаш, него се повуче у манастир, где беше од почетка узор монасима у смерности, послушности и свима прописаним подвизима монашким. Испевао посмртне песме, саставио Октоих, Ирмологију, Месецослов, Канон пасхални, и написао многа богословска дела, с надахнућем и дубином. Велики као монах, и као песник, и као богослов, и као војник истине Христове, Дамаскин се рачуна у велике Оце Цркве. Упокојио се мирно око 776. године у стотину четвртој години свога живота.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: