Српска магма
Никшић, 18. јануар
Пише: Светислав Пушоњић
Испод ове лажне, наручене среће
Испод опште нискости, бешчашћа и јагме
Ја осећам да се нешто моћно креће
Комешање неке унутрашње магме.
Она лута, пипа, тражећи шупљину
Да истисне своје смртоносне ватре
Да с праведним гневом сукне у висину
И да трулеж ову вавилонску затре.
Ја осећам да се Откривење збива
Да са нама почиње та Последња Глава
Да смо ми од неког другачијег ткива
Да ће Срби бити усијана лава.
Иако нас трују људи устрашени
И лажни мудраци и учења штетна
Још нијесмо вулкан угашени
Него само притајена Етна
Кад приђемо крају ове дуге ноћи
Када душе наше у једну се слију
И нације друге за нама ће поћи
Да коначно Звери заврнемо шију.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Дивна песма,у томе је лепота поезије што један стих говори више него хиљаду речи
Bravo!
Kada priđemo kraju ove duge noći …
Страшан стих ,
скидам капу
сушаствена суштина
Да с праведним гневом сукне у висину
И да трулеж ову вавилонску затре