ИН4С

ИН4С портал

Српска књижевност на Сајму књига у Москви

1 min read
Велики број наслова српских издавача представљен је на московском Сајму књига, одржаном од 5. до 9. септембра.

Велики број наслова српских издавача представљен је на московском Сајму књига, одржаном од 5. до 9. септембра.

С обзиром да је једна од тема Сајма обележавање стогодишњице завршетка Првог светског рата, припремљен је избор дела који је својеврсни омаж српским писцима страдалим током Великог рата: Владиславу Петковићу Дису, Милутину Бојићу, Петру Кочићу и Милутину Ускоковићу. Оригиналан додатак тој теми, како најављују из Министарства културе, даће искуства рата приказана у делима Милоша Црњанског и Иве Андрића.

Као посебан прилог представљена је антологија српске прозе о рату, управо преведена на руски језик, коју је саставио Младен Весковић.

Гости на Сајму књига у Москви били су савремени српски прозаисти, песници, драмски ствараоци, есејисти и антологичари Милена Марковић, Владан Матијевић и Никола Вујчић.

Збирка приповедака Данила Киша „Гробница за Бориса Давидовича“, такође недавно преведена и објављена на руском језику, једно је од дела модерних класика изложених у Москви.

Руској публици представљена су и дела Борислава Пекића, Васка Попе, Миодрага Павловића, Ивана В. Лалића, као и Милорада Павића, писца који у руској култури има статус класика не само словенске већ и светске књижевности и на чију ће бисту у Москви, током трајања сајма, српска делегација положити цвеће.

Организација представљања српске књижевности поверена је, на основу јавног конкурса, Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“, док је за опремања штанда задужена Привредна комора Србије – Удружење креативна индустрија.

Представљање српске књижевности, издаваштва и културе на глобално значајним манифестацијама облик је културне размене који помаже, између осталог, да се повећа број превода српских аутора на стране језике, наглашено је у саопштењу Министарства.

Ово су остала дела настала на српском језику, која су изложена на великој културној манифестацији у главном граду Русије:

1. Никола Вујичић, Сведочења

2. Драган Хамовић: Преко века: из српске поезије XX и XXИ столећа, Тиска, Пут ка усправној земљи: модерна српска поезија и њена културна самосвест, Матични простор, Меко језгро, Песници у жичи, Раичковић

3. Ђорђо Сладоје: Силазак у самоћу

4. Драгиња Рамадански, сабрана дела

5. Вуле Журић, Тајна црвеног замка

<

6. Дејан Стојиљковић, Владимир Кецмановић: Каинов ожиљак, Немањићи – комплет

7. Дејан Стојиљковић: Дуге ноћи и црне заставе, Олујни бедем, Константиново раскршће

8. Владимир Кецмановић, Топ је био врео

9. Игор Коларов: Дванаесто море, Аги и Ема

10. Владимир Матијевић: Р. Ц. Неминовно, Сусрет под необичним околностима

11. Вуле Журић: Народњакова смрт, Република Ћопић

12. Никола Маловић: Једро наде, Лутајући Бокељ

13. Владан Матијевић: Пристаништа, Прилично мртви, Писац издалека, Врло мало светлости, Мемоари, амнезије: есеји, беседе, белешке

14. Мирко Демић: Молски акорди, Ћутања из Горе, Трезвењаци на пијаној

15. Енес Халиловић: Ако дуго гледаш у понор, Чудна књига, Еп о води

16. Љуба Вукмановић: Јесењин – руска душа

17. Дејан Алексић: Пустоловине једног зрна кафе, На пример, Музика тражи уши, Ципела на крају света

18. Милован Витезовић: Чарапе краља Петра (српско-руско издање)

19. Петар Б. Арбутина, Никола Вујчић: Манастири српске православне цркве (руски језик), Руски путеви српског богословља, Сакрална уметност српских земаља у средњем веку

20. Латиф Адровић: Београд – светла града

21. Угљеша Шајтинац: Сасвим скромни дарови, Банаторијум

22. Јован Пурић: Икона Христа (руски језик)

23. Милена Марковић: Птичје око на тараби, Драме

24. Весна Капор: По сећању се хода као по месечини, Три самоће или мјесто недовршених ствари

25. Предраг Пејчић: Последњи руски цар. Династија Романов и Срби

26. Миодраг Сибиновић: Антологија руске поезије И, ИИ, ИИИ

27. Драган Великић: Дантеов трг, Северни зид, Бонавиа, Руски прозор, Случај Бремен, Иследник

(Телеграф.рс/М. Родић, Тањуг)

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *