Српска историјска читанка: Српска деспотовина (ВИДЕО)

1 min read

7 година ‎ ИН4С

Деспота Стефана Лазаревића канонизовала је Српска православна црква, као Светог Стефана деспота Српског, на петстогодишњицу његове смрти 19. јула 1927. године.

аутори емисије: Немања Девић и Сава Самарџић

У бици код Ангоре 1402. године монголски кан Тамерлан поразио је и заробио султана Бајазита. На страни Турака храбро се борио син кнеза Лазара, Стефан. Због показане војничке вештине, кан Тамерлан, дозволио му је повратак у Србију и из Бајазитовог харема ослободио Оливеру, његову најмлађу сестру. После битке кнез Стефан је у Цариграду од византијског цара добио деспотску титулу која од тада постаје владарска титула у Србији.

Неприлике које су настале у Османској империји након пораза од Монгола, свађа Бајазитових синова Сулејмана и Мусе преламале су се и на територије Србије. Књегиња Милица Лазаревић, повукла се у своју задужбину, манастир Љубостињу где се замонашила и умрла као монахиња Евгенија. Деспот Стефан је у једном тренутку своје владавине постао троструки вазал, Византије, Угарске и Османске империје. На тај начин успео је да сачува мир за време своје владавине у Србији и да реорганизује државу. Држава је подељена на територијално-управне јединице, области. Развијају се рударство доношењем Законика из 1412. године, трговина и занатство, што доприноси побољшању економског живота у земљи.

За време деспота Стефана, српска држава доживљава културни препород. Београд постаје политички, трговачки и културни центар. Развија се моравска уметност коју краси одбрамбена архитектура заштите манастира. Његова задужбина, манастир Манасија постаје центар ресавске преписивачке школе. Владар Зете Балша III због болести сконио се у Београд где је и преминуо 1421. претходно предавши своје области деспоту Стефану Лазаревићу.

Напрасно је у лето 1427. године на путу из Шумадије у Београд преминуо владар Србије, гласовити јунак и ратник, деспот Стефан. Његовом смрћу Србија се поново нашла у тешкој политичкој ситуацији, између Турске и Угарске.

Деспота Стефана Лазаревића канонизовала је Српска православна црква, као Светог Стефана деспота Српског, на петстогодишњицу његове смрти 19. јула 1927. године. Слави се, на дан своје смрти 1. августа (19. јула по јулијанском календару), заједно са својом мајком преподобном Евгенијом.