Срећу не захтијевам, ни руке њежне, зар да те повриједим њежношћу грубом: Александар Блок – Дјевојка из сполета
Струк ти је витак, ко црквене свеће. поглед – ко сабља кад бљештаво крене. Не жалим, девојко, састанка среће – пусти, ко жреца, на ломачу мене!
Александар Александрович Блок
Девојка из сполета
Струк ти је витак, ко црквене свеће.
Поглед – ко сабља кад бљештаво крене.
Не жалим, девојко, састанка среће –
Пусти, ко жреца, на ломачу мене!
Срећу не захтевам. Ни руке нежне.
Зар да те повредим нежношћу грубом?
Само, ко уметник, гледам кроз вреже
Док береш цветове – и пијем љубав!
Мимо, све мимо, маестралко, иди,
Сунцем умивена – Маријо! Дозволи
Оку – да анђела над тобом види,
Срцу – од бола да најслађег боли!
У локне црне ти уплићеш редом
Скупи дијамант од стихова тајних.
Бацам у заљубљено срце жедно
У извор тавни тих очију сјајних.
*
Александар Блок
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
