Срећан Дан државности свима који славе!

Пише: Ина Пламенац

Некада давно, на обалама Јадранског мора, живио је један мали срећан народ у једној малој срећној земљи. Мали народ је много ратовао за своју земљу и неку безвезну идеологију слободом што се зове. Та вишевјековна борба против Турака се завршила Берлинским конгресом 1878. а коме је претходио Сан-стефански мир потписан између Русије и Турске. Тим миром се Србији, Црној Гори и Румунији, до тада вазалним кнежевинама, обезбеђује независност, што је потврђено и на Берлинском конгресу. Ту би био срећан крај ове наше бајке да се не намеће једно питање: Како два вијека касније објаснити овом срећном народу да је његову независност донела РУСИЈА, а да он није ни учествовао на тим преговорима!?

Годинама касније, тачније 1910. Црна Гора је постала Краљевина. Толико је овај срећни народ брзо напредовао, да у Балканским ратовима шири своју територију, заузима Метохију и предио око Скадарској језера. И ово би био срећан крај наше бајке да се не поставља питање: Ко је узео нашу Метохију?

1914-те је почео Први светски рат. Црна Гора је стала на страну Србије и објавила рат Аустроугарској. Краљ и Влада одлазе за Француску и 1916. Црна Гора је потписала капитулацију. Аустроугарска је освојила ову малу срећну земљу, успоставила своју администрацију и увела латинично писмо умјесто ћириличног. Сви знамо да ово није срећан крај, јер да јесте данас се не би мучили да уђемо у НАТО, већ би били чланица као мали срећни Аустроугари. Да би доказали своју оданост, одричемо се Метохије, опростите, грешком смо је заузели, и потписујемо да ћемо је крвљу и о народном трошку бранити за кога год НАТО да каже, само да је против Србије.

Зато никада више 1918.! Никада више заједница и уједињење са најближим до себе, и у територијалном и културолошком смислу. Потребно је да се окренемо Европи, иако на аеродрому нас, из реда у коме чекају Европљани шаљу у ред гдје чекају Други. Потребно је да се окренемо Америци, јер народ Америке је био уз нас кад је Трамп гурнуо Марковића. Петицију да се Трамп извини Марковићу је потписало чак 292 пунољетних грађана и грађанки Америке. Уједињење нас чини можда великим, али ко од тога осим народа има корист? Разједињење је наша будућност. Оно нас чини малим као државом, али великим рудником за богаћење појединаца.

Данас, после свега, ми уживамо у својој слободи. Ослобођени смо земље, државних фирми, доходка за мајке, посла, слободе говора, Луке Бар, Жељезаре, Србије, туриста, Русије, пристојног доручка у КБЦ, било каквог доручка у КБЦ. Елиминисали смо наше највеће непријатеље, који од сада, па до краја живота треба да труну у затвору – новинаре, опозиционаре, мајке и адвокате горе наведених. Осјећате ли? Осјећате ли мирис покварене саламе из КБЦ-а? То је тај мирис слободе!

Зато срећан Дан државности свима који славе!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: