Сребреница, геноцид над истином и злочин над Србима!

Пише: Јован Лакићевић

Можда бих и ја, као нормалан грађанин, поставио питање опстанка министра Владимира Лeпосавића, у овој, ко зна чијој Влади, али из сасвим других разлога, од оних који су се могли чути од плаћених врана и бесловесних папагаја у Влади и Парламенту!

Да подсјетим, његов исказ је био  темељно правнички, али и дипломатски:  „Не би  порекао геноцид у Сребреници, али под условом да се он докаже“. А  легитимност оба хашка, назови суда, порекао је, знајући , врло добро, и како су формирани и како су „судили“.

Замјерио бих овом сјајном правнику и  часном човјеку, под претпоставком да много тога око Сребренице зна, што није на посланичко,  ДПС провокативно питање, смишљено да се баци коска и Влади и Парламенту (на коју су натрчали као сомови!) рекао оно што су увелико историјски факти: „Сребреница, наравно, није геноцид, али јесте злочин   и то тежак и страшан злочин  према српском народу! Смишљен од енглеских и америчких контраобавјештајних слуби, тзв.  глобалиста, или тачније – сатаниста, да се ова планетарна лаж објеси око српског врата, као највећа антисрпска  подвала, са далекометним посљедицама,у 21.вијеку!

Ту се код необавијештених ајвана дуго постављала кобајаги  дилема – да ли треба признати злочин, а не масакр! Злочин, без сумње, али чији?

Послије подоста прочитаног штива о Сребреници, и праћења процеса српским мученицима у НАТО суду у Хагу, код мене одавно нема дилеме око случаја „Сребреница“. Учињен је страшан злочин, да поновим још једном, ако треба и хиљаду пута,  али према српском народу! И он, очито, и даље траје!

Многи су у минулим годинама , по наруџби из Лондонам, Вашингтона, Берлина, а потом из њихове испоставе Брисела, пожурили, наравно као плаћени лауфери, да  у сва три српска парламента (прије 11 година) у тужним резолуцијама признају масакр,“са елементима геноцида“, или, како је то већ  било од моћних , бескрупулозних наручилаца  лукаво формулисано!   Умеђувремену сусваке године, са више  дестинација,стизале,свенове и нове „сребреничке  жртве , све доксе нијестигло  до броја осам хиљада  и триста…Једно вријеме је сандук с покојником, „који би за живота изразио жељу да се сахрани у Поточарима,“коштао“наручиоце“ хиљаду марака!

Прије неколико  година утврђено је да  се преко 500  „жртава Сребренице“, који имају своје мезаре у Поточарима, могу наћи на бирачким списковима по Босни поносној!

Ваљда више и врапци знају за договор сатанисте Клинтона и џихадисте Алије о жртвовању пет хиљада  муслимана, како би НАТО бомбардовао Србе, стављајући се, овога пута нескривено на Алијину страну. И тада је, двије године прије ослобађања Сребренице, управо она као могућа локација за ову работу, назначена! (Свједочење шефа полиције за тај регион, Хакије Меховића, али и једног високог агента ЦИЕ у аутобиографској књизи, који се одмах након договора споменута два злочинца, нашао у Сребреници да би порадио на реализацији њиховог срамног договора!)

Не волим да се понављам,  али сам више пута на овом часном Порталу као главне извођаче радова на пројекту „геноцида“ , означио пуковника Љубишу Беару, вјероватно агента  Емаил сикса, или ЦИЕ,  који је у одсуству  тешко рањеног  мајора Пелемиша својевољно преузео команду над Десетим диверзантским плаћеничким  одредом. Он се  веома брзо укључио  у комбинације енглеских САСоваца у Сребреници након њеног ослобођења и починио више злочина над муслиманским заробљеницима, одводећи их на своју руку на стријељање, како би, колико се могло, остварио договор између  Клинтона  и Алије, о задатих пет хиљада  „жртава“ Сребренице, како би Срби могли да буду бомбардовани! Биланс је,изгледа, био више него мршав!

Колико прекјуче, у једној емисији на „Хепију“, више њих гостију се сложило да је пуковник Беара, један од главних извођача радова на пројекту „геноцида“ у Сребрбеници, на челу Десетог диверзантског плаћеничког одреда, у коме је Дражен Ердемовић, Хрват, био један од главних извршилаца, а потом „свједока“ у Хагу, због кога су су, у многим монтираним,лажним  оптужницама српски челници и генерали добили вишедеценијске казне робије!

Двојица  њих су поменули да је у питању „Хрват из Сплита“, али није. Ријеч је о човјеку, рођеном у Сарајеву, неутврђене националности, петнаестогодишњем   старешини Брозових Бриона, који се убацио у Војску Републике Српске, вјероватно као агент Атлантиста,  да би, поред осталог,  заједно са САСовцима одрадио домаћи задатак у пројекцији „геноцида“!

Поменуо сам, у ранијим обраћањима на ову тему, да је Беара тражио помоћ од команданата који су учестовали у освајању Сребренице, и да му  од њих, за наводни „транспорт заробљених муслиманских бораца“,  готово ни један, није „помогао“!

Нико се досад , нажалост, није озбиљније бавио темом –шта су енглески  САСовци радили, у Сребреници, након њеног ослобођења . Поменуо сам на овом Порталу, прије више мјесеци, цитат из извјештаја Холандског батаљона, који је, кобајаги, штитио Сребренцу, да су припадници енглеских специјалних снага данима рано ујутру одлазили у непознатом правцу, као и да су увече, након повратка, чистили упрљане униформе и оружје“!

Рекао сам да су са пуковником Беаром готово сигурно радили на  остваривању задатог броја муслиманских „жртава“, које су Алија и Клинтон договорили,како би се могао прогласити „геноцид“  у Сребреници. И то је,знамо,  и учињено. Испоставићесеоба ова злочиначка чиниоца очито нијесу могли ни изблиза да остваре домаћи задатак. Тако је званични представник УН Филип Корвин, Американац, иначе,  извијестио да је тада у Сребреници убијено око  7оо муслиманских заробњеника, Насерових бораца, који су починили  стравична звјерства у Подрињу над српским живљем. При томе није речено колико су побили Беара и Дражен Ердемовић, а колико САСовци! Можда ће се и то сазнати једног дана…

Захваљујући Александру Дорину, Србину из Базела, који је рођен у Швајцарској, а који готово 30 година истражује збивања у БиХ, у Подрињу и Сребреници, објављеним у двије књиге на њемачком језику,  тврди се управо ово што сам вам, поштовани посјетиоци Портала, иложио!

Слаже се Дорин, са професором  Миливојем Иванишевићем да су бојовници Насера Орића на најстрашније начине убили у Подрињу  3.265  српских несрећника.  Захваљујући њему,склон сам да прихватим  неке корекције, кад су бројеви у питању. Захваљујући хашким фалсификатима, по којима је у  хангару у Кравицама, погинуло триста муслиманских заробљеника,  након убиства полицијског старешине, кад је ушао да им подијели цигарете, свео сам бројке  на разумну мјеру.

Дорин тврди да је тада, погинуло двадесетак муслимана, који су , на главним вратима хангара, покушали да се  домогну слободе.

Поменуо сам умојим текстовима и други злочин- убиство шест муслиманских војника у извједби крајинских „кобри“, за шта ће се испоставити да је то снимак из 92/ 93 године, измонтиран у режији Наташе Кандић, којим је и хашком суду и бјелосвјетској јавности показано оно што су њени налогодавци очекивали, –  како су Срби невиђени злочинци! То, наравно, није имало везе са Сребреницом,али је послужило  сврси!

Драги и поштовани земљаци, не журите превише са признањем геноцида у Сребреници, маколико вас на то тјерала енглеска и другадипломатско-обавјештајнафукара,  кога, заиста,  није било!

Невјероватно је да нико од наших вајних аналитичара није запазио, односно  да  на улазу у Поточаре није примијетио, запис на овећем камену како је ту сахрањено   8.230муслиманских  бораца из 13  општина, укључујући и Сарајево!? Шта кажете на ово, господо  колеге и „аналитичари“?

Пожурите ви у Подгорици, и ти Дритане и твој подпредсједник Кривокапић, да признате „геноцид“ у Сребреници,  јер та споменута  конјуктура за ваше владање над кукавном Црном Гором можда неће дуго трајати! У Бога се надам да ће се убрзо сазнати истина.

Господо, тренутни властодршци у ЦГ, да ли вам је пало на памет, зашто  4 мјесеца након освајања Сребренице, нико у Дејтону није споменуо злочин, а камо ли геноцид?

Годину дана након тога, у скупштини БиХ, када је  била на дневном реду тачка о Сребреници, такође нико није спомињао ни злочин, ни геноцид! Али ви хоћете!

Срам  вас било!

А Ви, професоре Кривокапићу, предпостављам да ћете повући свој срамни предлог Парламенту, за смјену господина Лепосавића, не због истине, већ због опстанка сопствене столице, али ће остати, у свијести народа, она Његошева, на кога волите да се повремено позовете: “Трагови му смрде нечовјештвом“!

Прочитајте ЈОШ:

Верни Дучићу и пјесми: Културна манифестација у Требињу организована онлајн

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: