ИН4С

ИН4С портал

Срце српске нације куца у Никшићу гдје крст и патриотизам чувају поносни Херцеговци

1 min read
Срце нације куца у Никшићу, близу границе Херцеговине. А у том граду који дрхти, српски патриотизам и вјеру у бољу судбину одржавају бројни Херцеговци који су се ту склонили у бијегу од аустријских власти, написао је италијански политичар и новинар Вико Мантегаца у својој књизи ,,У Црној Гори'', која је објављена на његовом матерњем, италијанском језику 1896. године у Фиренци.

Вико Мантегаца

Срце нације куца у Никшићу, близу границе Херцеговине. А у том граду који дрхти, српски патриотизам и вјеру у бољу судбину одржавају бројни Херцеговци који су се ту склонили у бијегу од аустријских власти, написао је италијански политичар и новинар Вико Мантегаца у својој књизи ,,У Црној Гори“, која је објављена на његовом матерњем, италијанском језику 1896. године у Фиренци.

У никшићкој равници, много плоднијој од оне у Подгорици, винова лоза раскошно расте и гроздови понекад имају огромне размјере, дочарао је он стари Никшић.

Вико Мантегаца

На јучерашњи дан навршило се 85 година од смрти Монтегаце, сарадника најзначајнијих италијанских листова и часописа 19. вијека, који је дао посебан осврт на Никшићане наглашавајући да су они поносни Срби Херцеговци који су се увијек борили за крст и отаџбину.

Уз то, додао је италијански путописац, остали становници Црне Горе увијек су са одређеним поносом причали о Никшићу и Никшићанима.

Вико Мантегаца

Мантегаца оцјењује да Никшић има извјесну моралну супериорност над другим градовима. Истиче да традиција, непоколебљиво православље и борба за отаџбину одржавају ово огњиште домољуба живим заједно са њиховим националним аспирацијама, које се искључиво тичу, како је навео више пута у свом дјелу, одбране и уједињења српског народа.

Вико Мантегаца

Он је у свом путопису написао да се у близини града налази велика српска светиња, манастир Острог, посвећен Светом Василију и објаснио да се на врху налази капела у којој се налази свечев гроб, светиња коју су вјерници у нападу Турака бранили голим рукама.

У свом дјелу цитирао је књаза Николу, који је, како је истакао писац, одржао један од најважнијих говора који је, како даље пише у књизи, нашао одјека у свим српским земљама.

,,Свети Василије“, рекао је у том говору – ,,био је Херцеговац; рођен је у Херцеговини и чинио је чуда за ту земљу и за коју смо ми пролили пуно крви. Иако нам је Европа одузела све што смо стекли својом врлином! Али доћи ће дан кад ће правда бити задовољена!“, цитирао је Мантегаца књаза Николу и закључио ријечима да је говор завршен књажевим позивом на уједињење свих Срба.

Вико Мантегаца

Вико Мантегаца (Vico Mantegazza), италијански новинар, путописац и политичар рођен је 22. јануара 1856. године, а умро 28. октобра 1934. У Црној Гори је боравио 1896. године поводом објаве вјеридбе Савоја – Петровић као дописник фирентинског дневног листа ,,Nazione“.

Извор: Vico Mantegazza, Al Montenegro, un paese senza parlamento: note ed impressioni, Firenze 1896.

Прочитајте још:

Американски Глас Црногорца: Јарко сунце изгубило зраке, те не грије на српске јунаке

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

40 thoughts on “Срце српске нације куца у Никшићу гдје крст и патриотизам чувају поносни Херцеговци

  1. Ево и овај часни Италијан ѕна много више о Никшићу од ових КОНВЕДТИТА и овога БАШИБОЗЛУКА Никшићкога који га као ноћна мора притискају и од њега траже да није то што јесте. Само има једна грешка, није Никшић на граници са Херцеговином већ је то највећи град јуначке Херцеговине . Нажалост , данас се у њега населила свака губа која нити зна ко је ни шта је а Богме ни одакле је . О Никшићу , ЗАКУКАЈ да се чује до неба да у теби данас има некаквих Црногораца више него Срба

    9
    2
  2. SA PONOSOM DA KAZEM DA SAM PO RODU IZ SRDJEVICA KOD GACKA OD STOJANA I PETKA KOVACEVICA,SRPKINJA KAO I SAV MOJ ROD KOJI JE POSLIJE STOJANOVOG VAKTA OD OSVETE OTISAO U BOSNU.SLAVA SV.IGNJATIJE 2. JANUARA. OVI NOVOPECENI GRADJANISTI KAZU DA NIJE VAZNO KO SI I ODAKLE SI,A NE PONASAJU SE TAKO POSEBNO PREMA SRBIMA….STOJANOV GROB KOD MANASTIRA U NIKSICU SAM POSJETILA VISE PUTA I UPALILA SVIJECU…MNOGO MOJIH KOVACEVICA JE DALO ZIVOT ZA SRPSTVO,SVAKOGA POSTUJEMO,ALI ZNAMO KO SMO.NI TIKVA BEZ KORIJENA NE VALJA…

    14
    2
  3. Ne bilo loše da Stara Hercegovina dobije autonomiju kako se Cetinje ne bi više patilo i trošilo na Nikšić. Dali smo Crnogorcima Petroviće i pola teritorije današnje CG, dosta im je od nas.

    36
    2
    1. A nijeste vi Srbi no posrbice .Bjezali ste iz tih cuka cijeli vijek put Niksica da nas o jadu zabavite.Ovo je Crna Gora Crnogoraca.

  4. Читати Оногошт и Невесиње из Нк. Па ће сви опет бити што јесу херц цг Срби. Листиви са краја 19.ипоч.20.вијека.

    23
    3
    1. Ljesanskku, Katunsku,Crnicku i Rijecku nahiju dati Evivarima,Komitima ,Ustasama dati da formiraju Evivariju od 1000km kvadratnih. Ostalo je bilo i ostace otkad je svijeta vijeka i po Bogu ,ljudima i Istoriji srpsko. Neka u tom kotaru nahijanu i evivaju do mile volje,i jedan put zauvijek reci :SIKTER KAIN(OVCI ).

      15
      2
  5. ja sam niksicanin od 1975 dje sam se rodio.porijeklom sa planine Pivske Zarkovic iz sela Nedajno.ja sam Srbin bio i osto danas cujem muslimane siptare cigane i dps poltrone svi su crnogorci.e jeste ko u prkno.vi ste niko i nista jedan obicni toalet papir.Niksic je vazda bio hercegovacki.i nece meni niko u Niksic odredjivati kome pripada Niksic moj grad.pripada Hercegovini i tacka…

    66
    3
    1. A kulturan ,vaspitan i odmjeren ,prava dika svoje nacije i ogledalo srpstva .To za Niksic ce biti kako si ti rekao i nikako drukcije.Nije sramota biti Srbin, ali jeste imati toliko godina a biti prinitivac i nevaspitan.Ko bi rekao da ima takvih Zarkovica u Pivi. Bogami sam dosad mislio da medju njima ne moze biti takvijeh.

      7
      55
    1. Najgori crnogorski neprijatelji su ovi ,poreklom Crnogorci.Valjda, pljujuci po Crnoj Gori ,treba da se dodvore novoj domovini.

      3
      44
      1. Код Геџа нема конвертита… Код Срба у ЦГ има… Ем су Евиваши, Монтенегрини, Дукљани, Муслимани, Бошњаци, шиптари на ИЋ, ДПС-овци… Све конвертит до конвертита… Матер би продали за 20 евра поједини… И ти нешто блејиш против Геџа

        9
        3
      1. Па св Василије је Србин, ишао је у Пећку Патријаршију код свог патријарха, а у то вријеме Мардарије цетињски шурује с папом као и Мираш данас. Дакле, Цгци су вазуда имали издајнике. А неки Срби комунисти су били против моштију… а и Александроива Југославија је била масонска. Више је било патриота србских међу зелченашима но бјелашима,каснијим комунистима. А ако је ико угрозио мошти св Василија, био је Мирко Петровић,који је направио геноцид над Брђанима Кучима. Он се склонио на Острог од потура,и тиме угрозио мошти јер је пријетило да Турци униште манастир,али су их на вријеме ипак склонили…

        И други Цгци се на Острогу нису прославили. Тако је Данило, ни мање ни више но КНЕЗ ЦГ И БРДА силовао на Острогу на његов празним св Тројицу…Вилајету,СЕСТРУ Тодора Кадића, који је сестру осветио у Котору убивши силоватеља и примитивца. Дакле црн је спомен Црногораца у Брдима и Херцеговини св Саве! Посебно на Острогу.

        32
        3
        1. Aj ne mlati Stanislave, Ubistvo Danila je klasican politicki atentat, A ko odbrani ostrog od Turak bez Crnogorci, dje su tada bili Srpski vitezovi , prinosili Turcima zene prve bracne noci.

          3
          45
          1. miki ne mlati.cetnik stanisic je odbranio mosti sveca od pi.di crnogorskih znas i sam.ja sam niksicanin od 75god i zmam to

            36
            2
          2. Па тако си ти ваљда настао миралеме-мики.Што ти се нека баба
            подала турчину.Сад би да се кријеш иза надимка…. Што рече кнез Јанко,,како смрде ове потурице,,.

            33
            2
          3. Pročitajte izvještaje Kotorskog providura o Nikšiću, Banjanima i Rudinjanima, u izdanju CID iz 17 vijeka i viđećete da nema pomena o Srbima među tim Hercegovcima, no sve Vlasima, što se jasno vidi i po prezimenima i imenima, i današnjim toponimima, kad ja nemaju veze sa slovenskim jezikom.

            2
            21
          4. Dje nauci tu istoriju prijatelju ?Da nijesi na Univerzitetu Mediteran?

            10
            1
          5. @Miki
            А ко ће Острог да брани од Турака, Србин из Ваљева или Србин који код Острога живи? Нијеси ми нешто баш бистар, али добро, ништа више нијесам ни очекивао…
            А за мијењање вјере, поздрављају те Рожаје, Гусиње, Улцињ, дио Бара, Бијелог Поља, Пљеваља, као и Подгорице… Кажу да су изненађени што их не сврста у Црну Гору…

            10
            2
          6. @Miki
            А да не додам и оне „Турке“ из Никшића о којима масовно свједоче историјски извори, а и народне епске пјесме (које наравно да нијеси читао, но ти је битно што пишу Аџић и, а да, Чиргић и Шербо (што су ли они…)). Који су се, вјероватно, као што су исто причали неки муслимани по Србији и Босни, сви „доселили“ из Анадолије, „прави“ Турци… А заправо били наши људи који су примили туђу вјеру зарад заштите или титула… А да не спомињем ни оног Његошевог оџу са Цетиња, пошто се питам, а ђе је то била истрага Турака, ако не у Старој Црној Гори? Нити каква је Подгорица била када су је ослободили од Турака…

            Ма да, биће да су само по Србији прихватали другу вјеру, ево Србија има преко 20% муслимана, а Црна Гора их нема ниђе, ниђе их не мош’ наћ, јел да Мики? Како се ви што подржавате приче ДПС-а (либерала, како год се звали) тако брзо одрекнете наших суграђана муслимана, то је фасцинантно. Права „грађанска“ политика…

            11
            2
          7. Виђи мали Миралем Мики… И он поста ЦГ-ац… Вели Острог одбранили црногорци, а не срби… Шта су ти црногорци будалетино једна… Које су нације ти људи били… Да нијесу монтенегрини, евиваши… А ко је требао да брани? Можда неко из Неготина или Пирота…

            Буди Бог с нама свакаквих будала на порталу овом има.

            5
            2
          8. Ја мислио Миралем Мики блесав… Овај „Dragojlo“ је баш начитан… Какав ретард. По њему херцеговци и нису срби но румуни…

            5
            2

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *