Срце, гдје ти је мозак

Пише: Булатовић И. Богић

Намјесто да се истога трена покрене истрага и кривични поступак против одговорних лица која су учествовала у терористичком акту на јучерашњем јутарњем лету на релацији ПГ – БГ, сви медији су са новинарским пријатним освртима пренијели вијест да је један капетан шмекер, шармер и љупки бунтовник, надасве емотивно незрео, са обласном Контролом лета, копилотима и посадом који за незрелост имају дубоко разумијевање и наклоност, одлучио да по међународно – слободном небу, управљајући путничким авионом, током комерцијалног лета прави бравуре, лупинге, ролне, ковите… Притом, поручио је оригинални и несташни капетан да ће да плати керозин који је непланирано потрошио и сам одредио и количину и цијену берзанској роби, као и ризику којем је изложио путнике и и остале учеснике у авио саобраћају. Значи ли ово да би, по истој логици, сјутра радници неке фабрике експлозива у банкроту могли да активирају коју тону експлозива у облику срца или неког стидног органа?! Значи ли ово да би неко данас добростојеће и доброупослено грађевинско предузеће већ сјутра могло да ангажује своје ровокопаче и пикамере да преору улице и магистрале, јербо, стечај је емотивни окидач?! Значи ли ово да ће колико је сјутра смијењени полицајци емотивнооправдано моћи да изврше државни удар без икаквих санкција и одговорности?!

Да се игдје друго ово десило, овај љупки и непланирани лет, у Европи или Америкама, одмах би се употријебила сва расположива средства у борби противу тероризма. Али, али… разумије се, ми смо мало неозбиљни. Тероризам је наш шармантни животни стил. Нема пословности без ризика, наравно!

Човјек, шта је то?! Али Ја, Ја сам врло битан! Па још ако сам Капетан!!! Срце, гдје је ту мозак?!