ИН4С

ИН4С портал

Србији недостаје 350 судија

Фото: Пиксабај

Годишњи извештај рада судова у Србији показао је да у нашој земљи има знатно мање судија него што је потребно, казала је за „Политику” Јасмина Васовић, председница Врховног касационог суда. Она је додала и да су одлуком Високог савета судства (ВСС) била одређена 3.073 судијска места, од чега је попуњено 2.720, док је ефективно поступало 2.508 судија.

Ефикасност обављања судијске функције, нарочито у погледу израде нацрта судијских одлука, додатно је умањио и недовољан број судијских помоћника. Смањен број запослених у судовима био је резултат вишегодишње забране запошљавања, уведене Законом о забрани запошљавања у државним органима – казала је за наш лист председница ВКС и додала да је анализом рада основих судова утврђена разлика у броју примљених предмета.

Највећи прилив предмета, према њеним речима, имао је Трећи основни суд у Београду.

Неки основни судови су имали енормни прилив предмета због масовних тужби које су грађани подносили против банака, ради наплате трошкова обраде кредита. То је на неки начин обележило и рад ВКС, али и целог правосуђа. Први и Трећи основни суд у Београду и Основни суд у Новом Саду примили су, само у прошлој години, преко 200.000 оваквих тужби. Да би растеретио ове судове, ВКС је око 90.000 предмета делегирао другим судовима широм Србије. Нова распоређеност предмета добра је и за адвокатуру у мањим местима јер се она у њима гаси – навела је Васовићева и објаснила да у једном малом граду у Србији сада раде четири адвоката, а некада их је било 11.

Годишњи извештај рада судова показао је и да је међу вишим судовима у Србији највећи прилив предмета по судији имао Виши суд у Београду и да је тиме настављена тенденција која је била карактеристична и претходних година. С друге стране, најмањи прилив предмета по судији забележен је у Вишем суду у Неготину.

За разлику од основних и виших судова, код апелационих не постоји битна разлика у оптерећености, већ су веома уједначени – казала је председница ВКС.

Сходно изнетим подацима, председница ВКС упозорила је на неједнаку оптерећеност судова у Србији, а потом указала на нелогичност да су судијама плате исте без обзира на њихову различиту оптерећеност и животне трошкове јер се они разликују од града до града.

Председница ВКС нагласила је потребу за доношењем новог закона о парничном поступку, који би судовима у најнеповољнијем положају омогућио да „дишу”.

Радна група коју је формирало Министарство правде и која је радила на изради текста Закона о парничном поступку, завршила је свој задатак у децембру прошле године и Нацрт закона предала министарству. Сада је све на извршној власти. С обзиром на то да су чланови радне групе, између осталих, били судије и адвокати, у Нацрту закона налазе се сјајна решења у смислу месне надлежности због преоптерећености судија, с којом се годинама боримо – каже за „Политику” Васовићева.

Стари предмети

Председница Врховног касационог суда Јасмина Васовић рекла је да је судијама поручила да број старих предмета мора да буде што мањи, због чега је имала састанке са 66 председника основних судова, 25 виших и седам председника судова републичког ранга.

Рекла сам да је недопустиво да има предмета старијих од десет година, као и да не постоје нерешиви предмети. Посебно се то односи на кривичну материју и материју радних спорова – рекла је Васовићева, наводећи да намерава да до краја године посети још више судова.

Она је објаснила да није велики број предмета старијих од десет година, али да је циљ да их до краја идуће године буде занемарљиво или их чак не буде.

Етички одбор

Високи савет судства крајем прошле године основао је Етички одбор, чији је задатак да прати поштовање одредаба Етичког кодекса којим су утврђени етички принципи и правила понашања судија. Етички одбор ће указивати на понашања која, иако нису дисциплински прекршаји, нису примерена судијама с обзиром на то да се од њих захтева узорније понашање од свих.

Поштовање Етичког кодекса води враћању поверења јавности у правосуђе. Он има свега неколико тачака, али је у њима све садржано – рекла је Јасмина Васовић, председница ВКС.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *