Србија у приправности, на балканској рути засад мирно
Од када су САД и Израел започели напад на Иран, једно од питања које провејава кроз забринуту светску јавност гласи – да ли ће поново доћи до избегличког „цунамија”, сличног ономе који је запљуснуо Европу 2015. године. Наташа Станисављевић, комесарка за избеглице и миграције Србије, у разговору за наш лист истиче да Комесаријат, у сарадњи са осталим надлежним државним органима и међународним партнерима, континуирано прати развој ситуације и потенцијалне промене у миграционим токовима.
„На тај начин институције наше земље имају могућност да правовремено реагују и предузму све неопходне мере у циљу ефикасног управљања миграцијама, уз поштовање међународних стандарда и хуманог приступа свим особама које се нађу на територији наше земље. Напомињемо да је у овом тренутку још рано давати прецизније процене и прогнозе о томе да ли ће доћи до повећања броја миграната. Тренутно нема назнака да би актуелна дешавања на Блиском истоку могла довести до већег миграционог таласа ка нашој земљи. Према расположивим информацијама, садашња кретања становништва у државама погођеним сукобима углавном се одвијају у оквиру интерног расељавања или повратка у земље порекла. Нема опипљивијих индиција о организованом кретању становништва ка такозваној балканској миграционој рути”, каже Наташа Станисављевић, напомињући да миграциона кретања представљају сложен и динамичан процес на који утиче велики број фактора, због чега је веома тешко давати дугорочне прогнозе.
„Уколико сукоби потрају, реално је очекивати повећање броја расељених лица, како интерно у погођеним државама, тако и у међународним оквирима. Ипак, правци њиховог кретања зависе од читавог низа околности – од безбедносне ситуације у регионима кроз које се мигранти крећу, преко политика држава на потенцијалним рутама до активности међународних организација и хуманитарних актера. У том смислу постоји више потенцијалних миграционих праваца, а у овом тренутку не може се са прецизношћу предвидети којим би се правцима евентуална расељавања могла одвијати. Комесаријат за избеглице и миграције Србије наставља да пажљиво прати ситуацију и у складу са развојем околности благовремено ће информисати јавност и предузимати све мере у оквиру својих надлежности”, поручује наша саговорница, додајући да се у прихватним центрима и центрима за азил на територији Србије налазе 204 особе.
„Тренутно је активно шест прихватних и азилних центара. Капацитети су у потпуности оперативни и спремни за евентуални повећани прилив миграната, независно од тренутних глобалних или регионалних криза. У случају потребе, систем прихвата може бити додатно проширен и прилагођен новонасталим околностима, што је Србија већ показала током претходних миграционих изазова. Од почетка миграционе кризе 2015. године до данас, Комесаријат за избеглице и миграције обезбедио је смештај, храну, здравствену заштиту и друге видове подршке за више од 1,5 милиона миграната из преко 120 држава света. Захваљујући том искуству, као и доброј сарадњи са домаћим институцијама и међународним партнерима, наша земља располаже стабилним и функционалним системом управљања миграцијама, који омогућава правовремено и одговорно реаговање на све потенцијалне изазове. Србија је сигурна земља, отворена за све и спремна да одговори на изазове управљања миграцијама. Сви људи морају да имају једнака права у држави у којој тренутно бораве. То је политика које се Србија и Комесаријат за избеглице и миграције придржавају и тиме ће наставити да се воде и у будућности”, закључује Наташа Станисављевић.
Директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић сматра да се у догледно време не очекује масовна миграција људи са Блиског истока, каква је виђена пре десет година, уз ограду да је исувише рано за било какве прогнозе.
„У овом тренутку, Иран је затворио границе и не пушта своје грађане да оду у иностранство, тако да се миграција одвија углавном унутар саме земље. Засад постоје само интерне миграције у Либану и Ирану – више од 100.000 житеља Техерана је напустило град, а у Либану се иселило око 80.000 људи из јужних региона. Међутим, миграција увек зависи од интензитета ратних дејстава, односно од начина на који се рат води – ако се гађа инфраструктура земље која је неопходна за свакодневни живот, као што су водовод, електромрежа, путна инфраструктура и пољопривредне плантаже, то може довести до масовног покрета становништва. Ако Иран држи затворене границе, мала је вероватноћа да може доћи до масовног избегличког таласа, али ако одлучи да покрет људи користи као облик ратовања, он ће отворити границе и то ће довести до егзодуса”, истиче наш саговорник, подсећајући да Иран има више од 90 милиона житеља и преко 80 етничких скупина. Према његовим речима, нису сва миграторна кретања од значаја за регион Балкана.
„Србија треба да прати шта се дешава у западном Ирану, на границама према Турској, Ираку и Азербејџану, где живи око 12 милиона људи. Турска је већ спремила преко 90.000 кревета за потенцијалне избеглице из Ирана и има развијен систем како да задржи избеглице унутар својих граница. Чак и да избеглице уђу у Турску, од понашања ове земље зависи да ли ће се у њој задржати или ће их турске власти пустити у Европу. Последњих неколико година Турска се понаша као сарадљив партнер Европе, па можемо рећи да засада не постоје назнаке да ће масовни миграциони талас погодити Балкан или Европу”, оцењује Радош Ђуровић, директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.
