Srbija stala uz Rusiju: Beograd nije podržao osnivanje tzv. specijalnog suda za zločine u Ukrajini

Na Komitetu ministara Saveta Evrope, koji je danas održan u Luksemburgu, Srbija nije podržala nameru da se osnuje tzv. specijalni tribunal za navodne zločine Rusa u Ukrajini.

Našu zemlju je predstavljao šef srpske diplomatije Marko Đurić i on je u tri minuta, koliko su pojedinačno ministri imali vremena za diskusiju, izneo stav naše zemlje.

“Srbija je na sastanku Komiteta ministara Saveta Evrope principijelno podržala teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, ali se istovremeno ogradila od nekih drugih odluka u skladu sa svojim interesima. Srbija se ogradila od odluka koje se tiču osnivanja tribunala i sudova po pitanju situacije u Ukrajini. Srbija je podržala strateške ciljeve Saveta Evrope kada je reč o globalnim temama”, rekao je Đurić novinarima.

Prema njegovim rečima, “pridržavamo se principa teritorijalnog integriteta i Povelje UN, držimo do demokratskih vrednosti i ne mešamo se u unutrašnje poslove drugih država”.

Ovaj sastanak je bio ceremonijalnog karaktera, svako je izneo svoj stav i on nije zaokružen nekim dokumentom, te učesnici nisu, ovoga puta, glasali ni o čemu, već su iznosili mišljenja. 

Među dokumentima za sednicu, bila je izjava generalnog sekretara Saveta Evrope Alen Bersea koju je dao u Lavovu, na sastanku 9. maja.

“Ukrajina je deo naše evropske porodice i ostaje glavni prioritet.  Uspostavili smo funkcionalan Registar štete za Ukrajinu. Evropski sud za ljudska prava ispituje hiljade slučajeva navodnog kršenja ljudskih prava. Pružamo okvir za specijalni tribunal za zločin agresije protiv Ukrajine. Stradanje ukrajinske dece postalo je i naše. Pravdi su takođe potrebni resursi. Mora se obezbediti finansiranje i pružiti neophodna podrška za funkcionisanje budućeg tribunala“, rekao je Berse, prenosi RT Balkan.

U materijalima za sednicu se podseća na samit održan u Rejkjaviku 16. i 17. maja 2023. godine, gde se “osuđuje Rusija”, “pozdravlja imenovanje specijalnog izaslanika generalnog sekretara za situaciju dece u Ukrajini”, a izrazili su “duboku zabrinutost zbog situacije ukrajinskih civila koje drži u zarobljeništvu Ruska Federacija”…

Međunarodni krivični tribunal u Hagu je ranije raspisao naloge za hapšenje ruskih funkcionera zbog navodnih zločina u Ukrajini i navodne “deportacije” ukrajinske dece, ali je Moskva nekoliko puta rekla da ovaj sud ne priznaje.  Sud u Hagu izdao je nalog za hapšenje predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina, koji je optužen za navodne ratne zločine u Ukrajini. Moskva je više puta opovrgla optužbe da su njene snage počinile zločine tokom trajanja Specijalne vojne operacije.

Srbija je na svojoj koži osetila osnivanje tzv. specijalog suda “pravde”. Haški tribunal je osnovan kako bi istražio zločine u ratovima u bivšoj Jugoslaviji, a kada je spuštena zavesa na sud ispostavilo se da su Srbi osuđeni na 1.347 godina zatvora, a za zločine nad Srbima dosuđeno je tek 64 godina robije, prenosi RT Balkan.