Србија поново одбила да уведе санкције Русији које диктира ЕУ!
1 min read
Фото: Лола Ђорђевић
Србија поново није подржала рестриктивне мере Европске уније према Русији, саопштено је из Брисела.
Како је навела канцеларија Високог представника за спољну и безбедносну политику, ЕУ је продужила санкције Русији до 31. јануара 2026. године.
Ову одлуку су подржале Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Северна Македонија као и Исланд, Лихтенштајн, Норвешка и Украјина, наводи се у саопштењу и наглашава да усклађивање са овом одлуком значи усклађивање националних политика са ЕУ.
Србија, која је годинама земља кандидат за чланство у ЕУ – а усклађивање са спољном политиком Брисела је један од предуслова за приступање, до сада ниједном није подржала мере ЕУ против Русије.
Нови српски премијер Ђуро Мацут изјавио је недавно у интервјуу за руску новинску агенцију ТАСС да се Србија неће придружити санкцијама против Русије.
“Док год сам ја премијер, Влада Србије се неће придружити санкцијама против Русије”, поручио је он.
Подсетимо, у јуну је одржан Самит у Одеси, а једино председник Србије Александар Вучић, од званичника 11 држава који су присуствовали Самиту Украјина-Југоисточна Европа, није потписао антируску декларацију која је усвојена.
…https://en.wikipedia.org/wiki/Svetolik_Draga%C4%8Devac
Писмо Адолфу Хитлеру
Дана 25. марта 1941. године, када је Влада Југославије била на прагу потписивања Тројног пакта и постајања сарадника Сила Осовине ,
Драгачевац је откуцао претеће писмо упућено немачком диктатору Адолфу Хитлеру .
Учинио је то иако је био законски обавезан да заштити углед државне службе и државе.
Писмо је гласило следеће:
Нит правде прекинут је. Зацарила обест и сила.
Велики тлаче мале и у својој осионости не познају Бога; немају душу.
Крвожедни Хитлер хита да ни једна њива на ово земаљској кугли не остане засејана јадом и чемером.
Ни наша напаћена Отаџбина није поштеђена.
Пружамо ти своју поштену руку али ти хоћеш и срце.
У жељи да освајаш и тлачиш ти нам газиш оно што нам је кроз сва робовања и кроз векове било најсветије газиш нам слободу и част газиш нам понос.
Теби Хитлере; кајинов сине ми деца великих отаца и дедова узвикујемо доста.
Не слушаш ли наићићеш на бодре мишиће наше.
Пролићемо ти крв и ногом ти аждајо стати на врат да се не дигнеш.
Упамти да нас је можда Господ Бог одредио да код нас добијеш одмазду за сва недела. Упамти.
Драгачевац није могао да пошаље писмо у облику телеграма како је првобитно намеравао, јер је локална пошта одбила да пошаље тако запаљиву поруку, плашећи се одмазде у случају немачке инвазије.
Пошто је писмо написано пре инвазије сила Осовине , окупације и распада Југославије, историчар Крешимир Ердеља пише: „[Драгачевац] није могао бити потпуно свестан опасности којој се придруживао.“
Уместо тога, примећују историчари Тамара Ћирић-Даниловић и Љубомир Зечевић, прославио је слање писма музиком и марширајућом песмом.
Дана 27. марта, као одговор на потписивање Тројног пакта, Влада Југославије је свргнута у бескрвном државном удару од стране групе високорангираних прозападних, српских националистичких војних официра.
Драгачевчево писмо је стигло у Берлин 1. априла и потом је преведено на немачки.
Дана 6. априла, као директан одговор на југословенски државни удар, Немачка и Италија су извршиле инвазију и брзо окупирале земљу.
Вермахт је ушао у Параћин 9. априла.
Немачки превод Драгачевчевог писма убрзо је послат из Канцеларије Фирера Служби за сигурност и безбедност (СД), обавештајном крилу Нацистичке партије и Шуцштафелу (СС).
СД је 16. маја дистрибуирао интерни меморандум у којем је осуђиван Драгачевац због изношења „најбруталнијих увреда и оптужби против Фирера “ и наредио његово хапшење.
Драгачевца је ухапсио Гестапо 9. јуна 1941. године, више од два месеца након слања писма.
Тако је постао први становник Параћина кога су Немци заробили.
Након хапшења, Драгачевца је осудио локални вођа фолксдојчерске заједнице Јозеф Паулус, кога су немачке окупационе власти именовале за градоначелника Параћина.
Драгачевац је одведен у Београд и испитиван од стране Гестапоа, који га је питао да ли је био део антифашистичке организације и да ли је био једини аутор писма.
Негирао је да је био део било какве антифашистичке организације и изјавио је да је сам написао писмо.
Драгачевац је писање писма приписао комбинацији српског националистичког жара и прекомерне конзумације алкохола.
Након испитивања, СД и Зишхерхајтсполиција (СиПО) препоручили су да се Драгачевац депортује у концентрациони логор у Трећем рајху.
Дана 4. јула, Драгачевац је стигао у затвор у Грацу , где је провео наредних шест месеци. Дана 23. јануара 1942. године, стигао је у концентрациони логор Маутхаузен и додељен му је број затвореника 3.109.
Умро је од перитонитиса у Маутхаузену 9. јула 1942. године; његови посмртни остаци су кремирани.
Његова смрт је прошла углавном незапажено, осим телеграма који је управа логора Маутхаузен послала седишту СД и СиПо у Београду, са захтевом да се Драгачевчева супруга Јелена обавести о његовој смрти.
Драгачевац и његова супруга нису имали деце.
Након Другог светског рата , сећање на Драгачевца је избледело у заборав, али је интересовање јавности за његов јединствени случај оживљено почетком 2000-их поновним открићем његовог пркосног писма Хитлеру.
Документарац на српском језику који хронолошки приказује Драгачевчев живот и околности које су довеле до његовог затварања и смрти објављен је 2013. године.
Једна улица у Параћину такође носи његово име. Драгачевчево писмо и његов накнадни превод на немачки језик чувају се у Историјском архиву Београда.
У марту 2021. године, Радио-телевизија Србије објавила је документарац о Драгачевцу под називом „ Човек који је Хитлеру рекао „не““.
Научнице Наташа Милићевић и Љубинка Шкодрић описале су случај Драгачевца као „Можда најбољи, а истовремено и најнеобичнији пример антинемачког става државних службеника“.