Србија има тапију над Косметом (ВИДЕО)
Србија има тапију над Косовом, без испуштања те тапије тзв. Косово може колико год хоће да постоји као држава, али не и као међународно призната држава. Матична држава има право вета на постојање, односно сецесију дијела територије. Чак и ако се у Савјету безбједности покрене акција, ако тзв. Косово призна 150 држава, то још није довољно. У Савјету безбједности морате добити сагласност свих чланица савјета, прије свега пет сталних, али и матичне државе. Без тога ништа не може да се постигне, рекао је Владислав Јовановић.
Синоћ је у Књижари Матице Српске организована промоција књиге „Сецесија – пред вратима међународног права“, докторанта Владимира Лепосавића. На промоцији су говорили Владислав Јовановић, Миодраг Лекић и Владимир Лепосавић – аутор.
Владислав Јовановић, бивши амбасадор СР Југославије и министар иностраних послова у Влади Републике Србије у два мандата, казао је да је Лепосавић у својој књизи отворио једно од кључних питања данашњице – питање самоопредјељења, интегритета држава и сецесије.
„Аутор Владимир Лепосавић је на малом простору, непуних двеста страница, отворио једно од кључних питања данашњице – самоопредјељење, интегритет држава и сецесија. Отворио је и много шира питања – то је однос међународног права и међународних односа, односно политике. Добро је закључио да једно и друго умногоме зависе од тога каква је равнотежа снага у свијету“, казао је Јовановић.
Он је оцијенио да је након завршетка Хладног рата почело „одроњавање“ међународног права.
„У хладном рату је била такозвана равнотежа страха, која је, таква каква је била, погодовала бујању међународног права. Све што данас видимо као међународно право, развило се послије Другог свјетског рата. Престанком хладног рата равнотежа је нарушена, једна група земаља, као побједник из тог рата, одмах је почела да свијет преобликује према свом лику и својим геополитичким интересима. Тада је почело „одроњавање“ међународног права“, нагласио је Јовановић.
Јовановић је рекао да аутор на прецизан начин поставља питање да ли права националних мањина могу да иду дотле да се супроставе начелу територијалног интегритета и суверенитета држава.
„Право на самоопредјељење, сецецију је дозвољено у извјесним условима. Међународно право признаје такозвано спољашње и унутрашње самоопредјељење. Унутрашње је право на изражавање демократских могућности(учествовање у предсједничкој демократији), а спољно би по тумачењу слободних мислилаца требало да буде право на излазак из једне земље.“
Он је казао да је право на самоопредјељење злоупотријебљено у много случајева.
„У нашем случају је то ситуација са Косовом и Метохијом. Али са друге стране конститутивни дјелови српског народа у Хрватској и Босни и Херцеговини били су сведени на питање националне мањине, били су онемогућени у изражавању своје слободне воље“, казао је Јовановић.
Он је оцијенио да је сецесија Косова и Метохије резултат не само војне интервенције, него и геополитичких потреба западних сила.
„Србија има тапију над Косовом, без испуштања те тапије тзв. Косово може колико год хоће да постоји као држава, али не и као међународно призната држава. Матична држава има право вета на постојање, односно сецесију дијела територије. Чак и ако се у Савјету безбједности покрене акција, ако тзв. Косово призна 150 држава, то још није довољно. У Савјету безбједности морате добити сагласност свих чланица савјета, прије свега пет сталних, али и матичне државе. Без тога ништа не може да се постигне“, рекао је Јовановић.
Лидер Демократског фронта и бивши југословенски дипломата Миодраг Лекић казао је да на међународном плану постоји парадокс да многе важне теме нису дефинисане.
„Посебно ми се допао наслов, из разлога што сецесија није у међународном праву до краја дефинисана. Постулат поштовања територијалног интегритета и са друге стране права на самоопредјељење су у контрадикцији. То уопште није случајно, то су класичне, корисне, креативне нејасноће које се нормирају и које стварају простор да однос снага у крајњој линији одлучи“, рекао је Лекић, и додао да књига Владимира Лепосавића представља велики допринос у схватању контрадикција у међународном праву.
Аутор Владимир Лепосавић нагласио је да се према праву на самоопредјељење сецесија не дешава једнострано, без сагласности матичне државе.
„Сецесија, односно одвајање дијела територије од матичне државе није нешто што је немогуће. У том смислу право народа на самоопредјељење не треба да се тумачи као право које не даје могућности да се дио територије одвоји. Право на самоопредјељење може да значи и право на издвајање из састава постојеће државе. Оно што је битно истаћи је то да се издвајање не дешава једнострано, без сагласности матичне државе“, казао је Лепосавић.
Он је казао да се међународно право крши зато што не постоји један јединствен делегиран свјетски систем принудног спровођења правни норми.
„Данас било коме рећи да је једнострана сецесија могућа, то значи прећутати да је она само могућа уз велике жртве и патњу, при стању ствари гдје матична држава не дозвољава одвајање дијела територије“, закључио је Лепосавић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Na koju školu i na kojeg Rista mislite?
„Katastarski papiri“ su za države u međunarodnom pravu važni isto onoliko koliko su za pojedince kada su u pitanje njihovi domovi i kuće, u kojima „sklanjaju glavu“ i podižu porodice.
Treće, evo logičke niske kako pitanje secesije biva među važnijim u današnjem svijetu:
1. /tzv. major premisa/ Ključna odlika i ideologija novog svjetskog poretka > Globalizacija.
2. /tzv. minor premisa br. 1/ Ključna odlika globalizacije > Relativizovanje država kao subjekata međunarodnih odnosa (deetatizacija; zvanično istaknuto na Milenijumskom samitu UN-a početkom 2000-ih).
2.1. /tzv. minor premisa br. 2/ Jedno od nekoliko sredstava relativizovanja države kao subjekta međ. odnosa > snaženje secesionizma gdje se stvaranjem novih i svojevrsnim usitnjavanjem postojećih država iste gube svaku ulogu i značaj.
3. silogizam / zaključak > U cilju izbjegavanja haosa i anarhije u međ. odnosima i svijetu, odnos prema pitanju dopuštenosti secesije tj. prema uslovima i načinima za njeno sprovođenje je od, biće, značajne važnosti.
Na osnovu svega, više nego umno vispreni, ambasador je detektovao „problem“ i u tome nije usamljen, ni u nauci ni u praksi (A. Kaseze, M. Šou, Dž. Kraford, M. Sterio itd…).
Pitanje statusa Kosova je pravi Gordijev čvor, u svakom pogledu… I nažalost, ne rešava se traženjem sporazuma. Politički pritisci prema Srbiji da konačno prizna Kosovo najbolje pokazuju koliko je isto to priznanje važno (- koje ambasador tradicionalno, za ovu priliku, naziva tapijom – što je turcizam, a ne izvorno slovenska riječ pa ne može biti ni dio gore detektovane „škole“, ako dakle, takva škola uopšte postoji, a saznanja smo da niti postoji niti postoje njeni polaznici).
Konačno, to što u slučaju Kosova nije hrabren i tražen sporazum dvije strane, već nasilje obje strane, i to što je Kosovo na takav način postalo de facto država – to danas od Srbije i Srba, još jedino više škodi kosovskim Albancima koji žive na monstruozno kontaminiraom i po zdravlje čitavih pokoljenja opasnom području.
Ključna teza ove studije je: SPORAZUM!
Sve najbolje!
Gospodin V. Leposavić se ponaša kao onaj bezbrižni putnik kojem je otišao voz a on mrtav zadovoljan što mu je u rukama karta pa nek ide voz!? Nije Kosovo seosko imanje pa da ti je važan posjedovni list kako bi dokazao vlasništvo. Da su ti „posjedovni listovi među državama tako bitni ništa se nebi rešavalo ratovima, dovoljno bi bilo na nekom sudu pokazat posjedovne listove (tapije). Ili si doista naivan ili se samo praviš naivan, Leposaviću, i daješ ovim jadnim nacionalistima neke lažne nade da mogu povratit izgubljeno Kosovo nekim administrativnim igricama. Sad jedno pitanje: Kad je ta tapija tako važna,što je Srbija punila hladnjače pobijenim Šiptarima i bacala ih po rijekama i zakopavala u okolini Beograda?Neću pominjat i druge ogromne žrtve, pa i na obje strane!
vidi se Ristova skola.. ne mogu bez katastarskih papira.. pa je kljucna rijec ove promocije bila Tapija. ovaj izlapjeli ambasador veli ovo je jedno od kljucnih pitanja danasnjice. blago vama ako vam je to kljucno.
„Kosovo je od devedesetih bilo aparthejd Beograda i ja sam se tome protivio…„-Miodrag Lekic u predizbornoj kampanji u Tuzima septembar 2013 god.
Hvala Ani, i ostalima na komentarima. Posebno Hvala ide Matici srpskoj koja profesionalno i nadahnuto obavlja svoju misiju, a u neprofesionalnim i duhovno – veoma upitnim vremenima!
i neka ima tapiju, ali tamo su SRPSKA GROBLJA, živih šaka jada, ŽALOSNO što se godinama radilo
Elita na jednom mjestu. Divna promocija!
Srbija jeste matina država svih Srba, gdje god da oni žive, ali, nažalost, to poslednji njeni predsjednici ne pokazuju!
Mislim da ovakve promocije ne treba da se održavaju samo u Podgorici, već i u Nikšiću i svim srpskim gradovima Crne Gore! Da li će biti u Nikšiću? Redakcijo?
Drž govor,Lazo, o srpskim gradovima u Crnoj Gori!
„У нашем случају је то ситуација са Косовом и Метохијом. Али са друге стране конститутивни дјелови српског народа у Хрватској и Босни и Херцеговини били су сведени на питање националне мањине, били су онемогућени у изражавању своје слободне воље“, казао је Јовановић. – Нажалост, истина!