• Наша Србија

Србија дочекује жетву са великим залихама пшенице

4 године ‎ ИН4С

(ЕПА-ЕФЕ/ГУИЛЛАУМЕ ХОРЦАЈУЕЛО)

У протеклих осам месеци извезли смо свега 530.000 тона пшенице и брашна, а план је био 1.250.000. – Плашим се да ће нам остати резерве које ће вршити притисак на цене – каже Вукосав Саковић из „Жита Србије”.

Супротно свим предвиђањима да ће се раст цена житарица почетком 2021. године зауставити, оне иду на горе услед пандемије и нестабилног стања на тржишту које диктирају инвестициони фондови.

Према последњем извештају продуктне берзе у Новом Саду, кукуруз је поново поскупео за око 2,5 одсто у односу на претходну недељу. Како се наводи, цена жита остала је непромењена. Новосадска берза истиче још једно неуобичајено дешавање на домаћем тржишту а то је да су цене пшенице и кукуруза биле на готово истом нивоу.

Вукосав Саковић из Удружења „Жита Србије” каже да су цене кукуруза и пшенице све ближе и да се сада види да имају једну додирну тачку на 22,50 динара.

– Та цена ће се сигурно убрзо изједначити, али ће на основу законитости тржишта кукуруз постати скупљи од жита, што неће бити први пут у историји јер смо овакво стање већ имали и у претходним годинама – објашњава наш саговорник. Кукуруз је, додаје, веома тражена роба у извозу, а уз то су домаћи продавци били расположени да га продају.

– Тражња за пшеницом била је периодично добра али наши продавци нису реаговали на ту тражњу. Чекали су вишу цену иако је она, једно време, била чак и боља на домаћем него на међународном тржишту. Због тога сада имамо занимљиву ситуацију на тржишту. Нисмо на време испратили наше могућности. Сада већ постоји реална опасност да ћемо нову жетву дочекати са прилично великим залихама пшенице – наглашава Саковић и напомиње да у таквој ситуацији, када тражња слаби, цена логично добија силазни тренд.

Од октобра 2020. до краја фебруара, Србија је извезла 1.862.000 тона кукуруза. У Удружењу „Жита Србије” наводе да су очекивања чак и премашена и сматрају да ће крајњи пласман кукуруза на страна тржишта достићи 3,2 милиона тона. Насупрот добрим резултатима у извозу кукуруза, са пшеницом је потпуно другачије и каже да сада улазимо у временски теснац. Економска година почиње од жетве од 1. јула и траје до 30. јуна. У протеклих осам месеци извезли смо свега 530.000 тона пшенице и брашна, а план за извоз био је 1.250.000. До нове жетве остало је четири месеца, с тим да се у последњем месецу свакако неће трговати.

Према његовим речима, Србија је изгубила неколико месеци када је извоз пшенице био веома лош, готово симболичан. Како објашњава, на светском тржишту није као код нас на локалном, где продајете стари род све док не стигне нова пшеница. Та продаја завршава се два месеца пре нове жетве. После тога, велике мултинационалне компаније почињу да купују нову пшеницу. Проблем је и у домаћој логистици. Број транспортера на Дунаву је ограничен, па чак и да се сада сви они који имају вишак жита одлуче да га продају то не би било могуће.

– Због тога је добро да извоз буде распоређен током године. У наредна три месеца се нећемо прославити. Очекујемо извоз жита од још 150.000 тона. Што значи да ће нам у завршним залихама остати више од 500.000 тона. То су високе залихе за нас и оне ће вршити притисак на цену – објашњава Саковић. Напомиње и да поређења с претходном годином нису адекватна јер „смо тада имали проблем са квалитетом жита а произвођачи нису желели да га продају као сточну пшеницу. Имали смо и почетак пандемије ковида 19, када су прављене огромне залихе и млевено више брашна него што је било потребно.

– Боље је поређење шта смо могли да урадимо а нисмо, и да ћемо продати тек нешто више од половине пшенице од онога што смо предвидели – наводи Саковић и додаје да Србија има довољно складишних капацитета и за залихе и за нови род, да се та пшеница наравно неће бацити али је питање по којој цени ће касније бити продата и извезена.

– У сваком случају у наредном периоду жито не може да поскупи а колико ће појефтинити зависи од будућих цена на међународном тржишту – наглашава Вукосав Саковић.

Извор: политика.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: