Srbi uhapšeni na Vaskrs u Podujevu: Tražili da priznamo bilo kakav zločin

Pritisci na Srbe povratnike ne prestaju, a na Vaskrs  je tzv. Kosovska policija uhapsila trojicu Srba zbog posjete rodnom selu i crkvi u centru Podujeva, prenose “Novosti”. Tokom posjete Crkvi Svetog Ilije, poznatoj po stradanju u martovskom pogromu 2004. godine, kada je Albanac lomio krst na jednoj od kupola, kosovska policija je prvo legitimisala, a potom odvela u policijsku stanicu troje Srba i zadržala ih od 14 do 22 sata.

Želja da na Vaskrs posjete rodni kraj i crkvu u Podujevu, Slobodana Bogdanovića (28) i Nebojšu Stankovića (30), raseljene iz podujevskog sela Perana, i Nebojšinu suprugu Marinu, koštala je hapšenja kao i osmočasovnog boravka u policijskoj stanici u Podujevu, piše ovaj medij.

Nebojšina supruga Marina, koja je i ranije dolazila u Podujevo, poželela je da se slikaju ispred crkve, što su i učinili.

“U tom trenutku su nam prišli pripadnici policije koji su obezbeđivali svetinju,” priča Nebojša Stanković. “Prvo su nas legitimisali, a potom rekli da moraju da nas sprovedu u policijsku stanicu da nas ispitaju iz kog smo razloga tu”.

Posle detaljnog pretresa i izuvanja patika, troje Srba su smješteni u odvojene prostorije, gde su ih ispitivali satima.

“Mene su pitali zašto sam došao, šta sam hteo da vidim, a pritom su me bezbroj puta pitali za ime i prezime. Nije vredelo objašnjenje da sam se zaželeo svog sela i crkve u koju sam kao dečak dolazio,” priča Bogdanović, dok Stanković dodaje da im je najteže palo to što su bili u odvojenim prostorijama i nisu mogli da komuniciraju.

Iako su im pripadnici tzv. kosovske policije nudili advokata, nijedno od troje Srba nije želelo da prihvati taj predlog, jer se, kako ističu, nisu osjećali krivim. Oni su pušteni nakon intervencije direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića i oficira za vezu Dejana Pavićevića, nakon čega ih je tzv. kosovska policija sprovela do magistralnog puta Priština-Niš, na izlazu iz Podujeva.

“Jedno vreme su nas uporno ubeđivali da nismo prešli preko administrativnog prelaza Merdare, već negde ilegalno, što nismo želeli da potvrdimo jer nije tačno. Potom su tražili da priznamo kako smo u nekoj prodavnici, u koju nismo ni ušli, uzeli nešto bez računa, pa ne znam šta sve još… rekli su nam ako to priznamo da će nas pustiti kući, ali nijedno od nas troje to nije želelo da učini, jer se zaista nismo osećali krivim,” kazao je Stanković.

Oni su napomenuli da je zadržavanje u policijskoj stanici i psihičko maltretiranje ličilo na želju policajaca da dokažu da se oni sada pitaju na Kosmetu i da mogu da čine sa njima šta im je volja, ali i ističu da ih čitav događaj nije pokolebao i da će, uvek kada im se ukaže prilika, pokušati da obiđu rodni kraj.

“Od naše kuće u Peranu, Albaci su napravili štalu i u njoj čuvaju goveda,” priča razočarano Bogdanović, koji je kao desetogodišnji dječak napustio rodno selo.

U Peranu, udaljenom svega nekoliko kilometara od Podujeva, do 1999. bilo je tridesetak srpskih kuća od kojih su gotovo sve porušene, navode “Novosti”.

Srbi, izbjegli sa Kosmeta, uglavnom obilaze svoja ognjišta na Božić i Vaskrs, i na Zadušnice, ali nijedan od njihovih povrataka nije do sada prošao bez incidenata.