Срби у Хрватској су грађани другог реда
Срби у Хрватској су грађани другог реда који немају право да обележавају места свог страдања и испишу га својим писмом, изјавио је епископ далматински Фотије.
Фотије је у разговору за „Вечерње новости“ рекао да о томе сведочи чињеница да су Срби покушавали да обележе места свог страдања током грађанског рата деведесетих, али да то иде много тешко „јер су ти споменици преко ноћи уништавани“.
Као пример за то поменуо је уништавање споменика пострадалим у Голубићу код Книна, који је срушен исте ноћи кад је и подигнут.
Епископ је рекао да ће српски патријарх Иринеј уочи Преображења доћи у дводневну посету Далматинској епархији, поводом обележавања великог јубилеја – 400 година Богословије манастира Крка.
„Планирано је да патријарх 18. августа најпре посети нашу Цркву Светог Илије у Задру, потом и римокатиоличку Цркву Свете Стошије у којој се чувају мошти ранохришћанске светитељке великомученице Анастасије. Ту ће се срести и са надбискупом задарским Желимиром Пуљићем, који је, истовремено и председник Бискупске конференције Хрвата„, рекао је Фотије.
На питање има ли најава да ће обележавању 20 година „Олује“ присуствовати и неки Срби у Хрватској, Фотије је рекао да Српска православна црква у томе не може да учествује, нити жели, нити јој је ту место.
„Ми тамо не бивамо, нити бисмо били. А Срби који намеравају, требало би да знају зашто то чине. Током 4. и 5. августа, ми широм епархије дајемо помене и парастосе за Србе пострадале тих дана и током рата. Молимо се за људе који су невино страдали. Наше обележавање тог трагичног догађаја су молитва, покајање и вера„, рекао је епископ.
Фотије је рекао и да се у цркви свакодневно моле за повратак и трајни опстанак Срба у Далматинској епархији и у Хрватској.
„До рата деведесетих у Далмацији је живело око 120.000 Срба, данас једва четвртина, већином старијих“, рекао је Фотије.
Према његовим речима, највише народа иселило се из градова и тамо се најмање вратило.
„Њихови станови су заузети, па врло тешко могу да се у њих врате. У унутрашњости Далмације, у селима, стање је боље. Чак и ако се нису одлучили за коначан повратак, Срби из тих крајева су барем куће обновили, а у њих увек неко може да се врати“, рекао је за „Новости“ еписком далматински Фотије.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ovakav „živopisni“ iskaz bi nekada iz srpskog, odnosno srpskohrvatskog jezika dobio, ako ne jedinicu, a ono „nategnutu“ dvojku! Međutim, proglašenjem jezika „ulice, podzemlja i prizemlja“ za „književni“, svačije pisanje, pa i ono najnepismenije, postalo je „ispravno“! Zato smo tu gdje jesmo!
Jel ovim vašim komentarima hoćete da kažete da nije istina da se Srbi osjećaju ugroženi u Crnoj Gori?
Ako ste to šćeli da kažete onda se izvinjavam što sam pogrešno procijenio da ste ovđe kod nas ugroženi!
„Stvarno bi bilo korisno i poučno utvrdit zbog čega se Srbi isto tako usjećaju ugroženi i u Crnoj Gori, Makedoniji, Kosovu, BiH!“
Na to cinicno pitanje je odavno odgovoreno. Mislim da je Ratko Dmitrovic vrlo lijepo to objasnio problemom konvertitstva. Bilo bi „korisno i poucno“ da objasnis sebi kako si sad dukljanin a ne srbin sto je bio tvoj djed i svi prije njega. Ni to stanje nije tesko objasniti.
Kakva bolest, kakva mržnja, kakva laž! Žao mi je one koji su u ropstvu ovakvog zla! Bože, pomozi im!
Stvarno bi bilo korisno i poučno utvrdit zbog čega se Srbi isto tako usjećaju ugroženi i u Crnoj Gori, Makedoniji, Kosovu, BiH! Kažu u narodu: nije siromah onaj koji nema, nego onaj koji mnogo želi i mnogo traži! Da možda u tom grmu ne leži zec?