Срби са Космета: Живимо живот као у затвору
1 min readОдупиремо се и сада, баш као и наши преци, колико можемо, јер се не осећамо безбедно. Боље речено, ми Срби живимо овде као у неком затвору.
Говори овако, за Новости, Негован Маврић, представник Срба из Велике Хоче, док стоји поред камених ограда, калдрме, али и Куле Кујунџића, симбола српског отпора Османлијском царству.
Он каже да је младима ипак најтеже у Великој Хочи, која је сачувала аутентичност некадашњих времена. У прилог томе сведоче и речи Добросава Симића (57), који са супругом Благицом (52) и два сина од 32 и 25 година живи овде.
– Супруга и ја примамо минималце, а млађи син Јован ради у „Виници“, коју је овде отворио италијански хуманитарац Франческо Скарфи – прича наш саговорник, указујући на то да Срби у овој енклави на крајњем југу Космета немају слободу кретања. – И када оду до оближњег Призрена, не осећају се безбедно, као ни када обрађују своје винограде даље од села. А они који произведу већу количину вина имају проблем с његовим пласманом.
Иако незапосленост и беспарицу истичу као највеће проблеме с којим се носе последњих 19 година, од када су Срби протерани из околних фабрика, недостатак слободе и неизвесност највише плаше преостале житеље суседног Ораховца, чији се животи своде на једну улицу надомак цркве.
Од свих проблема с којима смо суочени, додатно нас погађа то што нам се понекад чини да су нас сви заборавили – каже Марјан Шарић, један од представника Срба у Ораховцу, у којем битише око 200 мештана.
Шарић нас подсећа и на честе провокације Албанаца. Последња је, каже, била пре десетак дана, када су чланови једног албанског културно-уметничког друштва у поменутој улици испред Црвке Свете Богородице покушали да сниме спот у албанским народним ношњама и са албанским заставама.
Провокације Албанаца су саставни део наших живота. Ето, чак су смислили да на улазу у Велику Хочу поставе кућицу за псе и да доведу псе које су тренирали на оближњем простору, што је изазвало бојазан мештана да изађу из села – причају житељи ове две енклаве, где тренутно од некадашњих десетак хиљада Срба живи њих мање од 1.000.
Мештани кажу да им много тога недостаје. Истичу, рецимо, сигнал српских мобилних оператера…
Историја памти
Некадашњи метох Хиландара, са 13 цркава од којих је већина данас само у темељима, Велика Хоча, српска енклава у општини Ораховац, и даље сведочи о својој историјској нити. Посебност овом крају даје дечанска Виница у центру села и црква посвећена Светом Стефану из 14. века.
Две деценије од нестанка српских новинара
Окупљањем крај спомен-плоче на брду надомак Ораховца, колеге новинари, чланови Удружења новинара Србије и чланови породица, обележиће сутра две деценије од киднаповања српских новинара на Космету Ђура Славуја (35) и Ранка Перенића (39), који су нестали надомак манастира Зочиште.
Према наводима чланова породица, које немају никакве информације о њиховој судбини, Славуј и Перенић су последњи пут виђени у преподневним сатима у Великој Хочи, одакле су грешком кренули ка Ораховцу, који је у то време био под контролом терористиче Ослободилачке војске Косова.
На месту њихове отмице у знак сећања чланови УНС-а поставили су спомен-плочу која је, према речима Будимира Ничића, председника УНС на Косову и Метохији, досад шест пута рушена.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ове зликовце и терористе наша власт призна за државу.Фино богоми.