Срби нису бирачко него људско тијело

Горан Даниловић
Пише: Горан Даниловић
Не волим када своје политичке поступке правдамо одбраном српства.
Није ни поштено ни разумно тискати у сваку рупу, коју намјерно или из неспособности ископамо, живе и мртве Србе, њихова права и нешто мало преосталих живота.
Српство је растегљив појам, посебно у политичком вокабулару.
Пречесто смо бранећи српство заборављали Србе и њихову намјеру да живе и радују се.
Након 30. августа, нормалан и частан свијет, радовао се слободи. Онај српски дио тог свијета можда усрдније и гласније, за онолико колико је дуже трпио неправду.
Српство није ни ова ни она политичка елита, оно се не верификује кроз моје или ваше чланске карте, његова мјера није у броју министара у влади, није ни у броју српских посланика, српство је средина између оних богатих и гладних, скућених и обескућених, узвишених и понижених, срећних и несрећних. Српство је и брига за себе, али и за другога, широко отворена врата, часна намјера, вјера у себе, у правду, шанса да се живи нормалан људски живот и да се не робује страначким статутима и лидерским амбицијима.
Срби нису бирачко него људско тијело.
Срби нису гласачка машина – ни надљуди, ни подврста, нису роботизовани послушници него народ сличан многима, појединци и заједница, међусобно посвађани и ријетко помирени, углавном цешће несрећама него успјесима.
Срби нису чепови за моје и ваше испробијане партијске каце, тампони за отворене ране настале у међупартијским обрачунима српских политичара.
Срби неће бити слободни, а српство васкрсло, када нас неколицина уђемо у владу, јер српство није ни у тројици ни у тридесеттројици. Нећемо васкрснути кад нестраначке Србе замијене страначки, него кад најбољи буду на најтежим мјестима.
Због српства не морамо поднијети и принијети ни једну кадровску жртву.
Српство није више у кадровима него у даровима.
Српство није у форумима него и у подстанарским подрумима, није у играма него и у хљебу.
Срби су и вјерници и невјерници и људи и нељуди, политичари и лоши политичари, војници и дезертери, хероји и кукавице.
Дато нам је као и свим народима да по слободи бирамо и изаберемо.
Срби не ишту вођу него слободу, правду и једнакост.
За њих и за српство каткад се може учинити највише ако се заћути.
Постидимо се па ћемо побиједити.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


Фали још у почетку да пише: Поштовани Мандићу и Вуксановићу!
Pa da opet mučamo, moj Daniloviću? I postavimo tanjir, pa što upane? A iizmeđu 2 tanjira nam ništa ne treba. Il da glasamo kogagod, pa i dosta nam je i ovo kad nas nema? Šta hoćete, gospodine Daniloviću?
…oce gos’a balu vrsa…glodjovac…
Svaka li ti je sveta! Dok takvi budu skrajnuti sa najodgovornijih pozicija, nema nama napretka! Kapa dolje g. Daniloviću!
Укратко питање је : Постоје ли политичари због људи тј народа. Или народ због политичара?
Бојим се да је већина наших странака присталица друге школе мишљења,па умјесто о интересима народа слушамо о интересима странака и њихових смјешних лидера.
Bravo Gorane.