Срби као геноцидан народ? Историјска неправда у служби геополитике

Последњих година, у европској и светској јавности, све чешће се промовише наратив који Србе представља као геноцидан народ. Овај покушај етикетирања није заснован на историјским чињеницама, већ на политичкој потреби да се српски фактор ослаби и изолује. Уместо да се злочини посматрају у ширем контексту, као део трагичног расплета ратова на Балкану 90-их, одређени догађаји, попут Сребренице, користе се као средство за трајну дискредитацију српског народа у целини.

Зашто Срби?

Српски народ, који је у оба светска рата био на страни антифашистичке борбе и поднео огромне жртве, сада се представља као извор нестабилности и репресије. То је историјски апсурд. Србија је у Првом светском рату изгубила четвртину становништва, а у Другом светском рату претрпела масовна страдања, нарочито у логорима Независне Државе Хрватске. Упркос томе, у савременој историјској и медијској интерпретацији, управо се Срби означавају као главни кривци за сва зла на простору бивше Југославије.

Двојни стандарди и ћутање о другим злочинима

Паралелно са сатанизацијом Срба, у више земаља Источне и Централне Европе рехабилитују се фашистички сарадници и славе фигуре које су учествовале у злочинима. Док се у Хрватској пуне стадиони на концертима с усташком симболиком, а у балтичким земљама подижу споменици бившим СС војницима, европске институције махом ћуте. Истовремено, злочини над Србима – било у Олуји, Сарајеву, или на Косову и Метохији – остају ван главних наратива и не добијају ни близу исту пажњу.

Шта је крајњи циљ?

Ревизија историје на Балкану није усмерена само против Србије из освете или предрасуде. Она је део шире стратегије редизајнирања региона у складу с интересима великих сила. Србија, као земља која не пристаје на улогу поданика и чува елементе државног суверенитета, представља препреку тим плановима. Слабећи њен легитимитет кроз наметање колективне кривице, покушава се трајно обесмислити њен положај у региону.