Srbi imaju poslednju poruku za Klintona: Krvopijo neka te ova pesma prati! (VIDEO)

Tešku sudbinu doživeo je srpski narod 1999. godine, baš onda kada niko nije ni sanjao da će tolika sila nemilosrdno gađati naše vojne objekte, civile, televizije.

U režiji Klintona naša deca su ginula, naši vojnici, stradale su i naše svetinje pa su nam oteli i deo teritorije.

Ova poruka je bukvalno zapalila internet mreže, ovo je rastanak od Klintona i ekipe.

Krvopijo, uživaj u stihovima koji su Srbi otpevali za tebe 1999. godine, baš onda kad se lila srpska krv. Okreću se krugovi, danas si broj jedan, sutra si niko i ništa.

Bombardovanje SRJ od strane NATO snaga proizvelo je mnoge ljudske žrtve – 79 dečijih osmeha je ugašeno, mnogo ljudi ranjeno i ostalo bez svojih kuća i radnih mesta, a sve to u operaciji koja je imala naziv „humanitarna intervencija“.

Tog 24. marta 1999. godine zaglušujući zvuk sirena zaparao je vazduh, a iz NATO baze “Avijano” u Italiji, krenuo je let “Milosrdnog anđela“, kako je NATO nazvao svoju akciju protiv Savezne Republike Jugoslavije. Ubrzo, zatresla se cela zemlja.

Napad na SRJ počeo je oko 20 časova, a devetnaest zemalja Alijanse, bez odobrenja SB UN, obrušilo se najpre na kasarne i protivvazdušnu odbranu Vojske Jugoslavije u Batajnici, Mladenovcu, Prištini.

Tokom 78 dana i noći bombardovanja, u 30.000 vazdušnih naleta ispaljeno je 50.000 razornih projektila. Stradalo je 2.500 ljudi, 500 civila, a među njima 79 dece. Ranjeno je 12.500 stanovnika. Teško je razorena infrastruktura, privreda, škole, zdravstveni centri, spomenici kulture, medijske kuće.

Ondašnje vlasti u Beogradu štetu su procenile na oko 100 milijardi dolara i zatražile nadoknadu od članica NATO. S druge strane, grupa srpskih ekonomista izvagala je da je šteta bila – 29,6 milijardi dolara (podatak koji se uzima kao relevantan). Zanimljiva je i računica italijanskih analitičara. Oni su upozorili: za te pare moglo je da se prehrani 79 miliona ljudi na planeti, gde vlada glad.

Nema grada i naselja koje NATO bombe nisu načele. Najviše su stradali Aleksinac, Surdulica, Kuršumlija… Pod ruševinama su ostale čitave porodice. U Aleksincu, Milići su stradali u jednom trenu. Otac Dragomir, majka Dragica i njihova kćerka Snežana.

Izvor: Oslobođenje, Tanjug, Srpski Telegraf, Rts