Срби и Дан Републике
1 min read
Написао прије 10 година: Мирослав Лазански
Ако се с разлогом и поносом присећамо свих победа и жртава Србије у Првом светском рату, истичемо да је Србија тада изгубила скоро трећину становништва, како онда да данас бранимо став да је требало чекати у Другом светском рату?
Имао сам 11 година те 1961. када сам једне вечери у Требињу, из прикрајка, слушао разговор мајке и оца. Она га је нешто пропитивала о Нирнбершкој декларацији, у стилу „јеси ли баш морао да је потпишеш”? Отац јој је одговорио да су „информације из Србије тада говориле о страшним покољима српског цивилног становништва од стране немачких окупационих снага и да су скоро сви официри Краљевске југословенске војске у заробљеничким логорима у Немачкој то тада и потписали”.
Први пут сам тада чуо за Нирнбершку декларацију, наиме до тада сам знао само за суђење немачким ратним злочинцима у Нирнбергу. Две године касније, када је мој отац као потпуковник ЈНА отишао у пензију у 44. години, објаснио ми је неке ствари. Он је био потпоручник Краљевске југословенске војске, покушао је да са својом јединицом, која је била у Априлском рату 1941. стационирана на југословенско-албанској граници, избегне заробљавање од стране трупа Вермахта тако што се та наша јединица повлачила кроз Грчку све до луке Каламата, где су чекали британске бродове да их пребаце у Египат да наставе рат против Трећег рајха.
Британци нису послали бродове за евакуацију и Немци су у Каламати заробили делове Краљевске југословенске војске. Уследило је заробљеништво у логору за официре у Оснабрику, али је југословенских краљевских официра било и у логору у Нирнбергу. Добивши информације о страшним репресалијама над цивилним становништвом у Србији, због напада партизана на окупаторске немачке јединице и немачке одмазде „сто за једнога”, официри из логора у Нирнбергу издали су проглас у којем позивају становништво у Србији да се уздржи од напада на немачку војску.
Тај проглас потписала је и већина официра у логору Оснабрик, међу њима и мој отац, и то је та Нирнбершка декларација. Бити касније официр ЈНА, а имати у персоналном досијеу да сте потписник Нирнбершке декларације, још ако службујете у малом граду где сви то знају, а у Требињу су сви знали да је мој отац био официр Краљевске војске и да је потписао ту декларацију, заправо сте на неки начин били „црна овца”. Па су ми касније били јасни разлози зашто је моја мајка упитала оца да ли је баш морао да то потписује. А он је то, као Словенац, урадио, да не гину Срби цивили.
Сада, када слушам све те приче о 29. новембру и Дану Републике и идеолошким конотацијама око тог датума, о комунистичкој Југославији и диктатури која је у њој владала, не могу а да не приметим да је та комунистичка Југославија мом оцу, због патриотског држања у логору, признала статус борца НОБ-а од 1944. иако је био у логору Оснабрик све до маја 1945. И да је касније био потпуковник ЈНА, иако није био члан Партије. И да држава Словенија свим официрима Краљевске југословенске војске који су учествовали у Априлском рату 1941. на њихове пензије додаје још око 120 евра, јер је објашњење да су бранећи Југославију бранили 1941. и Словенију. Да ли држава Србија исплаћује данас посебан новчани додатак учесницима Априлског рата 1941?
