Срби ће тужити Унмик

Унмик је саучесник над злочинима почињеним над Србима, рекао је Милорад Трифуновић, координатор Удружења киднапованих и несталих Срба и неалбанаца на привремено окупиранoj српскoj покрајини КиМ.

Ово је реакција Милорада Трифуновића, координатора Удружења киднапованих и несталих Срба и неалбанаца на привремено окупиранoj српскoj покрајини КиМ, на извештај Саветодавне комисије за људска права УН, коју води Марек Новицки, која је упозорила на лош рад међународне заједнице на привремено окупиранoj српскoj покрајини КиМ.

У последњем извештају Саветодавне комисије каже се да Унмик ништа није предузео да спречи киднаповања и друге злочине над Србима. После злочина и доказа да су почињени, ништа нису предузимали на њиховом расветљавању. У Извештају се налазе конкретна имена и случајеви када Унмик није реаговао. Удружења киднапованих и несталих Срба и неалбанаца на привремено окупиранoj српскoj покрајини КиМ кренуло је у формирање тима српских и страних адвоката који би заступали фамилије несталих на суду у Стразбуру.

Бранкица Антић (50), чији се супруг Златко Антић спомиње у извештају Комисије, као пример када је затајила истрага Унмика наводи:

– Истина је да су наши људи наочиглед Унмика киднаповани и одвођени у логоре широм Косова и Албаније. Ми смо веровали да су они ту да нас заштите и узалуд смо им достављали сву документацију, доказе, изјаве сведока шта се догодило нашим најмилијам.

Говорећи о случају свог супруга Златка, Бранкица Антић прича да је он отет 28. јула 1999. године у центру Призрена и да је до августа 1999. био са многим Србима у логору крај болнице у Призрену. Златко је тада имао 34 године. Последњи пут је виђен у камиону са Србима које су превозили за Албанију, где им се губи сваки траг.

Како је радила Унмик полиција прича и Цица Јанковић, чији се киднаповани син, Марјан Мелонаши, такође спомиње у извештају Комисије УН.

– Ни Унмик ни Кфор, ни сада Еулекс, никада нису хтели да заштите Србе. Ништа нису предузимали на расветљавању злочина и када смо им достављали све што бисмо дознали – каже она.

Јанковићева је захвална Саветодавној комисији УН која је делимично изнела у јавност „српску причу“.

– Тражићемо на сваком суду на свету правду за своје најближе – каже ова жена у сузама, и подсећа да су њеног сина из таксија који је превозио службенике Унмика извукли терористи и одвели у непознатом правцу. Био је један од ретких који је 1999. остао у Приштини и на тамошњем радију је водио емисију на српском.

Удружење породица киднапованих и убијених на привремено окупиранoj српскoj покрајини Косову и Метохији подржава у потпуности Саветодавну комисију за људска права УН на чијем је челу Марек Новицки. Доказано је да мисија Унмик није спровела ефикасну истрагу у случајевима везаним за трговину људским органима. Породице жртава у том извештају виде можда последњу шансу да ће доћи до правде за српске жртве – наводи се у саопштењу Удружења породица киднапованих и убијених на привремено окупиранoj српскoj покрајини КиМ. Из овог Удружења у саопштењу питају да ли је праведно да вође ОВК буду премијери, председници и министри такозване државе Косово.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: