• Насловна
• Топ 0

Срамно иживљавање над српским жртвама: Албанци у Северној Митровици славе поред Трга страдале браће Милић, свет гледа и ћути

1 седмица ‎ ИН4С

Фото: КОССЕВ

Док српске породице већ деценијама носе ожиљке изгубљених синова, браће и очева, Албанци у Северној Митровици – под плаштом „општинских активности“ – организују забаве, турнире и музику тик поред места које сведочи о најдубљој трагедији једне српске породице.

У режији нелегално постављених албанских „власти“, организован је кошаркашки турнир са музичким програмом непосредно уз Трг браће Милић – меморијално место посвећено страдалим српским официрима, Срђану и Бобану, који су живот дали у одбрани свог народа током НАТО агресије 1999. године. Њихов трећи брат, Горан, умро је од туге, не могавши да преживи бол.

Да ли је случајност што се оваква приредба организује баш овде? Није. Ово је срачуната, подла и цинична порука. Не само Србима у Митровици – већ целом српском народу. Порука да Албанци могу да газе по жртвама, да им је дозвољено да сеире над болом, јер знају да им нико ништа неће. Ни Брисел, ни Вашингтон, ни УН – сви ћуте. И ћутаће.

Ово није турнир. Ово је перверзни ритуал понижења.

Члан Председништва Српске листе, Милан Радојевић, с правом је оценио да се ради о бруталној политичкој провокацији. Турнир није ништа друго до намерна и смислена увреда – послата из канцеларије градоначелника који нема ни легитимитет ни подршку већинског народа у овом делу града. Његово „градоначелниковање“ подржано је пуцњима у леђа демократији – бојкотираном изборном фарсом, под окриљем НАТО окупације.

Уместо да штите мир и достојанство, албанске власти се понашају као освајачи. Док у Приштини држе параде и церемоније у славу ОВК терориста, у Митровици се сада иживљавају над споменом на српске жртве.

Шта ради међународна заједница? Ћути. Јер је иста та заједница већ две деценије саучесник у креирању реалности у којој су Срби на Косову грађани трећег реда. У реалности у којој је могуће да се уз звуке музике игра кошарка на неколико метара од обележја подигнутог у част мртвих српских војника. У свету у којем је српска жртва – невидљива, а српски бол – дозвољено понижавати.

Да је неко покушао да организује турнир у Приштини поред гробља ОВК терориста – цео западни свет би већ горео од саопштења, осуда и „позива на разум“. Али кад Срби страдају, тада се људска права гасе, а лицемерје сија у пуном сјају.

Подсећамо, браћа Срђан и Бобан Милић страдали су као официри Војске Југославије – један у експлозији мине, други у НАТО бомбардовању војне колоне. Њихов брат Горан преминуо је годину дана касније од туге, а њихов отац умро је од бола који није могао да носи. Данас, њихова мајка, Нада, обилази њихове гробове – као последњи живи сведок породичне трагедије. И управо ту, над тим гробовима, организује се забава.

Ово више није питање политике. Ово је питање људскости. И то не албанске – већ међународне. Јер када дозволите једном народу да се руга туђем страдању, онда сте ви саучесници у том сраму.

И зато, ако уопште постоји ико у тој такозваној међународној заједници ко верује да мир значи више од формалног одсуства рата, време је да престане да ћути. Јер свака нова ћутња биће само нови ударац породицама страдалих. Нови хитац у српско памћење. Нови доказ да је српска суза, за свет – безвредна.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: