Срамна пресуда

Пише: Славко Перошевић

Браћо моја дуго има ево
Да нијесам писао и пјево
Црни ђаво прољетос ме’ снаша
Кад написах пјесму за Мираша
Отпадника од Бога и Христа
Због њега ме’ уби јада триста
На себе сам навукао буру
Бранећ српску вјеру и културу
Неке људске хтјеле су биједе
Да епику српску побиједе
Ал’ они су код очи слијепи
Епско перо од њих не стријепи
Епско перо од косовске драме
Диже српство из мрака и таме
И кроз дивне риме и ријечи
Душу рода српскога лијечи
Од Лазара и Светога Вида
Њим је Србин своју славу зида
И претако у пјесме и строфе
Сва страдања и све катастрофе
Па’ у ове безумне земане
Зло са сваке кад нас стиска стране
И душмана многих кад смо мета
Кунем вам се ко’ епски поета
Да’ за шаку нећу продат гроша
Светог Петра , Вука и Његоша
Нећу издат увјерења своја
Нећу пљунут на оца Благоја
И на свога покојнога ђеда
Из небеског царства што ме гледа
Што је некад из села Сировца
С’ пушком пошо на врата Мојковца
Ђе’ је огањ сијевао живи
Зар вук може кано зец да живи
Да’ му вијат у гори не баста
Како соко да постане ласта
Зар да својих одрекнем се мисли
Зар да живим кано миш покисли
Што довијек стријепи од мачке
Ја који сам од куће јуначке
Траг погански за мном да се вуче
Да ме сјутра проклиње унуче
Шта ће мени звања и плакете
Кад чин имам народог поете
Шта вриједе режимске повеље
Оном који нема пријатеље
Ког’ народне не цијене масе
Па’ да царску круну носи на се’
И кунем се образом и умом
Да устукнут нећу пред зулумом
И нек знаде свак ко’ ми пријети
Ласно ми је за српство мријети
Јер постоји нека сила јача
Што ме води под оштрицу мача
И ћера ме’ да данас одавде
Станем с’ пером у одбрану правде
И да снагом својих епских рима
Глас подигнем противу режима
И противу суда и пороте
Српску Спарту данас што срамоте
То суд није него карафека
Ко из доба Пијаде и Пека
И злогласног Капичића Јова
Што на ријеч једнога лажова
И једнога биједног убице
Напунише с’ људима тамнице
Па’ задатак допаде ми тешки
Да ко’ некад Радован Требјешки
Проговорим ријеч или двије
Но се бојим ујешће ме змије
И да може да ме снађе ђаво
Ал’ зборити морам што је право
И до свога држати образа
Кад људима суде без доказа
Тужиоц’ је на њих диго даву
Да су хтјели да руше државу
Да је мјесто Путинових трупа
Дошла ова обучена група
Што у себи гајила је наду
Да’ смијени парламент и владу
Да’ су двије из Србије баке
Донијеле праћке у руксаке
Црном Гором да чине зулуме
По’ наредби Путина и Думе
Па’ сам’ себе сто пута запита
Зар Русија земља силовита
Нема’ других јунака на снази
Него шаље бабе о тољази
Не бил’ ова опасна герила
Оборила Ђукановић Мила
Вјерово бих у ово што веле
Да су момке похапсили смјеле
Или неке ратне ветеране
Што су дошли однекуд са стране
Ал кунем се свецима и Богу
Да у ово вјероват не могу
Не би’ силни Хуни и Атила
Оборили Ђукановић Мила
Но би војску изгубили џабе
А не двије о тољази бабе
Али они осудише људе
На основу прича једне луде’
Убојице са црвене листе
Што у глави нема двије чисте
Тужно пиште Милан и Андрија
Јер их чека дугачка робија
Да се може дићи Радов Сула
Викнуо би “ Држава је трула“
Кано некад што рече пред књаза
Кад људима суде без доказа
И Грубан би реко из Сената
“ Отворите врата казамата
Пуштај људе нека кући оде’
Нема среће ђе’ нема слободе
Зар судија који прима плату
По’ нечијем да суди диктату
И по’ оном што је неко слага’
Правда мора три пут’ да се вага
И по’ некој измишљеној причи
Црном Гором Србе да тамничи
Иза тешких затворскијех двери
То нијесу радили ни Кмери
У земану клетог Пола Пота
То би било и за њих срамота
И у доба крвавог Јосипа
Држало се до неких принципа
И магарац који пасе траву
Зна да мора да’ суди по праву
А не како кажу му на врху
Јер тад закон губи своју сврху
Јустиција из древнога Рима
Судила је по закону свима
И свакоме мјерила кривицу
Са повезом на очи и лицу
За то морам кано патриота
Јавно рећи ово је срамота
И викнућу то што могу јаче
Због Сузане данас правда плаче.

Извор: Фејсбук

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: