Спремни

Заиста ми није јасно откуд оволика више него шминкерска халабука око оног „навијачког“ перформанса под Горицом. Дечки су само демонстрирали да су „спремни“. Свуда и на сваком мјесту, у Загребу, Сплиту, Ријеци па, ето, и у Подгорици. И у свакој прилици, од Томпсонових концерата, културних манифестација остатка Срба диљем „лијепе им њихове“ па све до фудбалских представа. Нарочито у гостима, гдје је прави гушт исурити груди мушке и нагонити се миле мајке онима преко. Дечки, „бед блу бојси“ и пратећи им вокали, су, дакле, показали да су „спремни“, и ништа више. А то на шта су спремни не смијем ни да поменем, макар и попушио оно са средње пароле и поруке навијача „ватрених“, јер би то, по овдашњим критеријумима, било изазивање расне и националне мржње и нарушавање добросусједских односа двије државе. А за то се, бајто мој, може фасовати и прдекана.

Рекох, све оно из оног ћошка подгоричког стадиона гдје су били смјештени „гости“ који су се понашали као домаћини, није ни најмање изненадило. Они су само показали своје лице. Али, много ме више интригира она парола са сјеверне трибине. „Црногорци, на окуп“, поклич достојан оних давних времена када је Црна Гора била опкољена са свих страна. Али, тај „окуп“, мада толико бројан и бројнији од гостинског ћошка, само је звиждукао јер су с оне стране „убијали“ тамо неке Србе. А Србе убијати и није неки злочин.

Осим своје спремности, гости су јасно поручили да више не примају ни извињења. А и зашто би кад смо им се толико
наизвињавали да свако ново дјелује више него бљутаво. Они, наравно, немају ни за шта да се извињавају, јер је све што су (нам) чинили било само одбрана од мрских агресора са кокардама. И Јасеновац, Прибиловци, Јадовно, Лора… и сва знана и незнана стратишта, јаме и логори. Уосталом, Србе убијати и није неки злочин.