Sprema se sudar imperija na Balkanu

Piše: Nenad Zorić

Interesovanje velikih sila za područje balkanskih država nikad nije prestajalo, samo je menjan intenzitet uticaja i pažnja koja je posvećivana ovom regionu.

Problem Balkana pre svega počiva na činjenici da na njemu nikad nije završen Hladni rat, pošto Sjedinjene Države, Velika Britanija i NATO to nisu želeli, tvrdi za Sputnjik istoričar Čedomir Antić, analizirajući sve učestalija međunarodna sporenja oko uticaja u ovom regionu.

Samo su kratko skrenuli pogled

Podsetimo, britanska premijerka Tereza Mej nedavno je pozvala evropske kolege da spreče uticaj Rusije na Balkanu, što je protumačeno kao ponovno englesko interesovanje za ovo područje. Erdoan Šipoli, kosovski stručnjak sa Univerziteta Džordžtaun, iznosi viđenje prema kojem Turska smatra da preko Balkana može da utiče na evropsku politiku.

Takođe, šef komiteta Evropskog parlamenta za inostrane poslove i izvestilac za Srbiju Dejvid Makalister ustvrdio je da Moskva u celini vrši uticaj na balkanske zemlje.

Može li se, samo nasumično navodeći najsvežije primere, reći da svedočimo ponovnom buđenju imperija na Balkanu?

Interesovanje, a prvenstveno delovanje, velikih sila prema kazivanju Slobodana Jankovića, naučnog saradnika Instituta za međunarodnu politiku i privredu, nikada nije prestajalo na Balkanu.

Glavna pozornica je, dodaje, jedno vreme bila u Ukrajini, Siriji i Iraku, pa je Balkan ostao na periferiji.

„Jačanje Rusije i nemogućnost Zapada da je oslabi na njenim granicama, a onda i interesovanje Rusije da jača svoje pozicije malo izvan zone bivšeg Sovjetskog Saveza, dovelo je do toga da se sad Zapad više aktivira na Balkanu i da on postane jedno od mesta sukoba centara moći,“ precizira Janković.

SAD, Britanija i NATO su, prema Antićevom mišljenju, iskoristili Balkan i delimično Bliski istok da svojim biračima prodaju priču o svetskoj ulozi, potrebi humanitarnih intervencija, borbi protiv terorizma, a sami su indukovali sve te probleme. Imali smo nered i antiporedak.

Rovito sa namerom

Ako je Milošević za nešto bio kriv, rezonuje Antić, Zapad je mogao od 1999. i 2000. godine da reši problem, ali nije hteo.

„Namerno su ostavili nedovršene i Makedoniju, i Kosovo, i forsirali su održanje ustavne razvaline u Srbiji, i podržavali su razne tirane tipa Đukanovića u Crnoj Gori, i konačno nisu dali srpskom narodu pravo kao što su ga dali drugim narodima u BiH. Osim što su etnički očistili Hrvatsku, nijedno pitanje nisu trajno rešili,“ kategoričan je Antić.

Kad je unipolarni svet sredinom dvehiljaditih polako počeo da nestaje i kad su se pojavile Rusija i Turska, onda je to, prema Antićevom mišljenju, počelo da smeta Zapadu.

Britanija koja, kako formuliše, nije znala šta će sa sobom po pitanju EU, pokušava da nestabilnost koju donosi nadomesti sprovođenjem nestabilnosti na Balkanu. Turska pak želi da obnovi politički model, ali kako smatra ovaj istoričar, ideja osmanizma na plodno tlo pada samo u delovima albanskog naroda i među Bošnjacima.

Što se Rusije tiče, on kaže da je oblast Balkana njen stari interes još od doba Petra Velikog.

„Međutim, Rusija je posle devedesete otišla u granice u kojima je bila u vreme Petra Velikog. U takvim uslovima ona ima određen uticaj kod nas pre svega zato što EU nije htela da dâ povoljan sporazum Srbiji i nije htela trajno rešenje,“ smatra Antić.

Ojačati i novo zgrabiti

Interesantno je, dodaje on, da je EU opsednuta nekim stereotipima iz prošlosti i toliko je pristrasna za neke od strana na Balkanu da ne može da ostvari realan uticaj koji ostvaruju Turska i Rusija.

„To je jedna kontradikcija, jer Turska i Rusija uopšte nisu tako prisutne koliko bi trebalo da budu i koliku podršku ima Rusija među Srbima, Makedoncima, većem delu građana Crne Gore, ili Turska među Bošnjacima ili delom Albancima,“ precizira Antić.

Do promena je, ukazuje Slobodan Janković, došlo i zbog činjenice da trenutno postoje dva Zapada, jer je zbog Trampove pobede i „bregzita“ dovedeno u pitanje njegovo jedinstvo.

U tom, kako ga Janković terminiše, nastajućem multipolarnom poretku novi centri moći gledaju da zagrabe što više mogu.

„Ne treba zaboraviti da je bivši britanski diplomata Timoti Les krajem prošle godine lansirao priču o novom mešanju karata i preraspodeli granica na Balkanu. Potom je bivši ambasador u Beogradu Ajvor Roberts rekao da bi trebalo da dođe do pomeranja granica same Srbije. Dakle, Englezi nastoje da pozicije koje su imali ranije očvrsnu, da donekle zamene posustalu EU i da spreče jačanje pozicija Rusije na ovim prostorima,“ konkretizuje Janković.