Спрема ли Мило „коначно рјешење“ за Српску цркву у Црној Гори
1 min read
Манастир Острог
Пише: Небојша Поповић
Новоизабрани предсједник Црне Горе Мило Ђукановић је у свом инаугурационом говору црквено питање православних вјерника означио као „најопаснији фактор деструкције у процесу снажења црногорског националног и вјерског идентитета“. Ту Ђукановићу поруку многи аналитичари већ тумаче као коначну најаву обрачуна са Српском православном црквом.
Према речима Ђукановића, данас су веома живи политички и вјерски фанатизми чија је мисија отворено негирање историјског и духовног бића Црногораца.
„Као предсједник Црне Горе бићу изузетно посвећен проналажењу пута за савладавање овог тешког, наслијеђеног хендикепа нашег савременог развоја“, поручио је Ђукановић.
Аналитичар Бошко Вукићевић оцјењује да је продубљивање подјела и тензија основна тековина и заштитни знак владавине Мила Ђукановића, истичући да Милова најава коначног обрачуна са СПЦ у Црној Гори може бити неочекивана само у оним круговима који су мање упућени у овдашња дешавања.
„Иако ово није први пут да диктатор пријети ’коначним рјешењем‘ за Православну цркву у Црној Гори, може се примијетити повишени степен радикализације у његовој реторици“, примјећује Вукићевић и додаје да Ђукановић Цркву, а самим тим и православне вјернике, макар на посредан начин, означава као „наслијеђени хендикеп“, али и као „најистрајнији и најопаснији фактор деструкције“ у „процесу који жели привести крају“.
Саговорник Спутњика истовремено напомиње да се Ђукановићев екстремни антиправославни дискурс може посматрати из два угла.
„На једној страни, несумњива је његова жеља да задовољи, макар реторички и само формално, ултранационалистичке дјелове монтенегринског режима, тзв. Дукљане, који смисао сопствене идеологије и политичке мисије виде искључиво у србофобији. Такви припадници дукљанског фанатизма, иако махом декларисани атеисти, активно подржавају и добрим дијелом финансирају новоосновану квази-вјерску НВО ЦПЦ“, објашњава Вукићевић.
Он подсјећа да је нервоза тих кругова нарочито била присутна, уз изразе огорчености, очаја и безнађа, а и накнадне примитивне и вулгарне нападе упућене вјерном народу и омладини, након скорашње величанствене литије у Никшићу, на Дан Светог Василија Острошког, када је ријека од десетина хиљада вјерника пролазила улицама града.
Иако, како сматра Вукићевић, саопштења, скупови и акције тзв. Дукљана углавном производе „трагикомичне ефекте“, међу њима ипак „има појединаца који посједују солидну финансијску моћ“. Управо је тај финансијски фактор, додаје наш саговорник, и „основни разлог због којег их шеф режима не занемарује, имајући у виду да је за њега, такође убијеђеног и јавно декларисаног атеисту, новац увијек представљао врховно божанство“.
„На другој страни, код Ђукановића вјероватно и постоји воља за рјешавањем црквеног питања, како он воли да се изрази, јер је свјестан да црквени елемент, ако ништа друго, у одређеном тренутку заиста може представљати опасност одржавању његове скоро тродеценијске диктатуре“, наводи Вукићевић. Како истиче, Православна црква данас, уз огромну енергију и свакодневну дјелатност митрополита Амфилохија и других великодостојника, показује знакове консолидације и виталности: саграђено је и обновљено мноштво цркава и манастира, док народ опет масовно присуствује богослужењима.
„У таквој атмосфери поруке црквених великодостојника, које у складу са традицијом њихових претходника из славне лозе Петровића нијесу увијек и искључиво везане за вјерски сегмент, заиста представљају сушту супротност тековинама Ђукановићевог режима“, каже Вукићевић.
У том светлу, црквени великодостојници који шаљу поруку о ’обнови слободне Црне Горе“ се у неком смислу свакако могу сматрати пријетњом за актуелни режим, сматра наш саговорник и упозорава да се и поред обновљене снаге православља Ђукановићеве пријетње не смију потцијенити, јер је он и раније успијевао да пронађе одговарајуће стратегије у неповољним околностима.
„Тако је заједно са клептократама, на преваран начин, успијевао да ’прогура‘ пројекте који су имали изузетно малу подршку грађана, као што је признање лажне државе Косово, увођење санкција Русији и насилно угуравање земље у НАТО. Нема сумње да ће у случају да се заиста одлучи на обрачун са Црквом, а првобитне мјере ће подразумијевати покушаје одузимања имовине, Ђукановић искористити све институционалне механизме који му стоје на располагању“, наводи Вукићевић.
Према његовом мишљењу, тешко је предвидјети да ли ће доћи до неког отворенијег напада шефа режима на Цркву.
„Ако се то заиста деси, не треба занемарити вољу и истрајност вјерног човјека, који ће знати да у том случају буквално брани светињу“, закључује Вукићевић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Nema tu nikakvog obracuna. Crkvi uvesti porez na imovinu i objekte koje koristi, zabraniti isticanje simbola stranih drzava i problem rjesen. Ukoliko Crkva odbije, imovinu oduzeti i dodijeliti je Crkvi koja ce postovati zakone ove drzave. Ne moze na crkvama u Crnoj Gori da se vijori srpska zastava, tome se mora konacno stati na put. Odes u crkvu na praznik, a pop umjesto o vjeri prica o politici.
hajde Mitre, stani tome na put!
Штета, Митре, што нисте живели у доба Берије и Вишинског у Совјетији. Не би морали да отварају онолике логоре по Сибиру, само би Вас слушали и тако средили ствари!
Nesujmam da se odhje u Crnu Goru nalozilo dosta ljudi koje je Amfilohije naucijo da idu u Srbsku Crkvu. No nije greda. Ako idu u crkvu da nadhju Krista I da se pomole , isto ce tako moci to da ucine u Crnoorskoj Pravoslavnoj Crkvi kad sve se to vrne nama. Nemislim da ce u toj tranziciji biti ikavijeh tegoba. Valjda ljudi idu u crkvu ne zbog imena, no da se pomole sve vishnjemu, je li? Tako ako je danas predznak Srbska Crkva a od slijedece godine Crnogorska Crkvu, to nemijenja zhud da se mole bogu oni koji to oce. Valjda ce biti I nekolicina Srbskijeh Crkava u Crnoj Gori, za one koji stvarno jedino oce da se mole u svojoj maticnoj Crkvi. Daklem… nevidhju problem preuzimanja Crnogorske imovine od SPC u onoj mjeri u kojoj je ta imovina bila Crnogorske prije 1920 godine.
Baš nas interesuje kako će se provesti ovi naši napadači na Boga. Biće da su iz istorije stvarno bili loši đaci te ne vide kako su se proveli oni koji su „zabranjivali“ pravoslavnu vjeru i radili slične gluposti kao ove što imamo priliku da vidimo na Kosovu, Hrvatskoj i nažalost u CG. Kao ateisti se svakako i ne mole da daju dobar odgovor na Strašnom sudu. Neka im je sa srećom, a Isusa Hrista ne mogu istjerati iz nas, pa makar im se pričinilo da su se sa njim razračunali kao što su to „uspjeli“ komunisti. Žalosno je što nisu u prilici da osjete radost koju pruža pravoslavlje. Zato post i pokajanje. Možda onda i budu imali šanse za pravi odgovor na pomenutom Sudu.
Da , da , što god je Mikaš naumio to je i završio , ja’mnim neće puno proći a crnogorski barjak će se vijoriti na naše svetinje !
По већини битних елемената, режим кукалог montenegra је по Цркву гори и погубнију и од Отомана и од уАстро-угарске и од борбеног атеистичког комунизма, а аутодеструктивна мржња montenegroidiota према Цркви и свему што чини историјску Црну Гору, је много јача и жешћа од оне коју су осећали окупатори и комунистички комесари. Треба узети као потпуно сигурно да ће режим ускоро плански насрнути на Цркву и на Христа и припремити се за то! Молитва је у припреми за одбрану најважнија, али није ни изблиза довољна!
Може да ради шта год хоће док је овако несрећног и пожмирепског народа.Боље и не заслужујемо.Част малом броју изузетака.
đukanderu ućerao si nas u NATO prijatelje što su nam prvu bombu dali. Moja porodica i ja smo vjernici SPC dok nas ima. Ti Boga ne moliš ali on ćuti i gleda što činiš
Odnos u procentima pravoslavnih vjernika : SPC 95% a CPC 5% . Prave vjernike je tesko kupit moj MILASINE . Silom otimati MANASTIRE I CRKVE od SPC tako lako nece moci . Pazite se KLETVE da ne prodjete ka oni ( Bogdanovic i druzina ) sto su krsima gadjali u Cetinjski MANASTIR .