Sprema

Piše: Mišo Vujović

Stemenko je zgodan, pošten ali intelektualno ležeran. Oštro oko će brzo registrovati intelektualnu disproporciju u odnosu na fizički lepo oblikovano telo. Profesorka njegove devojke, Jelisaveta dok su plesali osetila njegovu snagu pokušala je da ga odvuče u krevet, ali se Stamenko odupro.

“Voli gospođa mlađe”, govorio je sarkastično njen muž, dobar i ozbiljan čovek, koji je zarad mira u kući, dece ali i sopstvenog komoditeta, prepustio njivu da je drugi ore.

Zorica mlada devojka iz dobre imućne porodice – svršena studentkinja fakulteta dramskih umetnosti odsek gluma u klasi profesorke Jelisavete poznatije kao Lela, tiltovano se zaljubila u Stamenka u čijem imenu je sve sadržano. Lep,stamen, smeđ i plavook, jak kao stena. Za razliku od Zorice jedva je završio srednju školu. Jednostavno ga nije interesovalo formalno obrazovanje. Svi njegovi su visokoobrazovani , njega to i ne dotiče, jednostavno on ima svoj svet.

Kolekcija značaka brojala je preko deset hiljada, sačuvao je albume većine evropskih i svetskih prvenstava u fudbalu, kao i domaćeg prvenstva SFRJ, Prva liga, Druga liga istok. Imao je mali muzej rekvizita od dresova i opreme domaće Sutjeske do suvenira raznih pojedinaca iz klubova liga i prvenstava širom sveta.

Zorica je pre svega plenila pameću i lepotom.

Ni jedno ni drugo nije isticala.Beo ten, zelene oči, kosa zlatkasta, savršeno telo – figura kamuflirana širokom odećom.

Bojazan da mladoženja može napraviti nepristojan gaf ako popije ili uđe u neku polemiku nije napuštala ni starog svata ni barjaktara.

Odlučili su da stari svat i vođa prosaca govori ispred mladoženjine familije i po četvorica viđenijih sa obe strane se nadmudrju u zdravicama.

“ Nazdravlje prijatelju dobro došo,

“Bolje te našo prijatelju Miljo”.

“Kojim dobrom prijatelju Kosta?”.

“Čuli smo prijatelju Miljo da su se ova đeca zagledala”, nastavi Kosta.

“Koja od njih tri!?” , pokušao je domaćin da zbuni Kostu.

“ Još bolje kad možemo da biramo”, uzvrati šeretski Kosta zabacujući kapu na potiljak.

“Imam tri kćerke te ne znam koju ste došli sa prosite”, reče zagonetno domaćin i izvede tri identične devojke u belim venčanicama sa velovima na glavi. Kozmetičarka je šminkom bukvalno neutralisala razlike između Zorice i njenih sestara. I svatovi i rodbina domaćih behu zatečeno ovom scenom.

Eto ako ne odabere pravu nema prosidbe još manje žanidbe” reče Miljo Zoričin otac.

“Ako je tako, uzvrati Kosta, prvo da vidimo da li dobro gađa i iz puške ko iz gaća”.

“Ako ne skine jabuku nije ni za đevojku”, reče šeretski Kosta. Bez obzira što se jabuka gađa kada svatovi dođu po mladu obe porodice su se složile da Stamenko pokuša da obori jabuku pobodenu na štapu iznad dimnjaka.

Kosta je dok Stamenko puca gledao reakciju devojaka. Koja će biti najtužnija ako prvi put promaši ili najradosnija ako pogodi.

Stamenko je prvim projektilom prosuo jabuku ma stotinu parčića, Zorica je skočila od radosti i Kosta je nije ispuštao iz vida naročito da ih ponovo izmešaju. Ali to ga nije brinulo, uočio je dva sitna mladeža na obe strane vrata. Oni su pošteni ljudi ali bi nas vratili ako ne prepoznamo mladu.

Zorica više nije skidala osmeh sa lica, Stamenko ponešen streljačkim umećem počinje da nazdravlja onako iz flaše.

Umeo je kada popije da izvređa ljude obično ih nazivajući budalama, što je i sam bio, ali, vredan, dobroćudne naravi, domaćin…

“ Kosta sedi blizu njega”. zamolio ga je Todor mladoženjin otac.

Sad će zdravičari da govore. Ide nadmudrivanje. Ti ćuti. Ako te prozove neko, digni čašu:

“Za sreću, zdravlje, ljubav i zahvali se svim gostima koji su ti dan učinili svečanim i ispunjenim, šaputao mu je Kosta.

Stamenko je disciplinovano do kraja večeri gustirao flašu piva, na par pitanja je odgovori sa da ili ne, ali je buduću taštu svrbela radoznalost o zetu.

“ Mi se danas lepo izbesedismo, a o mladoženji ništa nismo saznali”, reče vereničina majka.

“ Šta te interesuje prijo da ti odmah kažem,”odgovori Kosta.

Koliko ima godina, šta radi, kakve je spreme( šta je po struci):

Što se tiče godina, zreo je, zaposlen je kod oca u firmi a kada smo kod spreme, spreman je, samo magarac može imati veću i bolju spremu od njega.