„Sporazum veka“: Nemačka grca i smrzava se danas, al zato Amerika „pomaže“ za šest meseci
foto: AFP 2022
Nemački ministar finansija Kristijan Lindner pozvao je na nove razgovore o sporazumu o slobodnoj trgovini između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, objavio je danas nemački list „Handelsblat“.
„Trebalo bi da nastavimo pregovore o transatlantskom sporazumu o slobodnoj trgovini“, kazao je Lindner.
On je ukazao da posebno sada, u krizi, postaje jasno koliko je važna slobodna trgovina sa partnerima širom sveta koji, kako je rekao, dele naše vrednosti.
Slobodna trgovina sa SAD ne može nadomestiti saradnju sa Rusijom
Analitičar Branko Pavlović smatra da sporazum o slobodnoj trgovini sa SAD ne može nadomestiti ekonomsku saradnju Nemačke sa Rusijom.
Prema nemačkim izvorima, čak 55 odsto prirodnog gasa i 30 odsto nafte dobija se iz uvoza iz Rusije. Čak su i vladajući političari koje su uveli sankcije upozorili da bi prekid snabdevanja energentima iz Rusije bio katastrofalan za nemačku privredu. Nemački privrednici odavno tvrde da se ne može naći adekvatna zamena za ruske energente.
„Nemačka neće imati dovoljno gasa za grejanje domaćinstava i industriju ukoliko snabdevanje tim energentom iz Rusije tokom sledeće zime bude poremećeno“, izjavio je juče potpredsednik nemačke vlade i ministar ekonomije Robert Habek.
Odustajanje od završetka gasovoda Severni tok 2 već je dovelo do naglog cena rasta gasa u Evropi, a samim tim i inflacije, što je najteže pogodilo upravo Nemačku.
Nemački prodor na američko tržište – bez rezultata
Nemačka se u poslednjih desetak godina opirala pritiscima SAD da prekine saradnju sa Rusijom, a Pavlović podseća da je još u vreme dok je Tramp bio američki predsednik bila aktuelna priča da se uvode posebne kazne za Nemačku zbog privredne saradnje sa Rusijom.
Nemci pokušavaju da naprave maksimalno relaksirajuće odnose posle uvođenja sankcija Rusiji, međutim, problem je što su sve to sve zemlje, ukoliko se Evropska unija uzme kao celina, kao i SAD, Japan i Australija koje ne mogu na osnovu povećanja unutrašnje tražnje da se razvijaju, jer su već iskoristile sve mere monetarne politike da „napumpaju“ unutrašnju tražnju u prethodnih 14 godina, smatra naš sagovornik.
„Tako da oni nemaju više prostora u tom pravcu. Drugim rečima, pokušavaju da nađu neki mali prostor za nemačke proizvode koji bi im omogućili što bolji plasman na američko tržište, ali to neće dati nikakve ozbiljne rezultate“, ističe Pavlović.
Nemačka nema rešenje za urušavanje sopstvene privrede
Na pitanje kad bi sporazum o slobodnoj trgovini mogao da profunkcioniše, Pavlović odgovara da je tu reč o velikom problemu zato što sa sankcijama Rusiji nemačka privreda „počinje da grca danas, odmah“, dok bi pregovori o takvom sporazumu u najboljem slučaju trajali šest meseci do godinu dana.
„Tako da ste u nerešivim problemima. Prosto rečeno, neka ih, nek pričaju, a ja vam sad kažem na kraju će se videti da Nemačka nema nikakvo rešenje za ovo što je uradila svrstavajući se na stranu Amerike, zapravo, teško urušavajući sopstvenu privredu. I to će se videti već u prvoj, a naročito u narednim godinama“, zaključio je Pavlović.
Vladimir Sudar/Sputnjik
Pročitajte JOŠ:
(VIDEO) Bugari opkolili ministarstvo odbrane: NATO, marš napolje!
Njemačka će slušajući ameriku doći u tešku situaciju !
Zašto Ukrajina ne bi trebalo da uđe u Evropsku uniju
Autor Jackues Cheminade
Evropska unija je 7. marta počela da razmatra prijave za članstvo Ukrajine, Gruzije i Moldavije podnete nakon ruske vojne operacije protiv Ukrajine. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zahtevao je da se njegovoj zemlji odmah dozvoli ulazak u EU. Istovremeno, u intervjuu za ABC, on je nagovestio da se pomirio sa činjenicom da Ukrajina neće u NATO. Sa svoje strane, SAD su najavile obustavu uvoza ruske nafte, gasa i uglja.
U ovim okolnostima, vreme je da se donese brza politička odluka, bez daljeg oklevanja i bez pretvaranja da imamo sredstva da uradimo ono što ne radimo, uzimajući u obzir vitalne interese Francuske, Evrope i ukrajinskog i ruskog naroda.
Od ključne je važnosti sagledati situaciju u Evropi mimo geopolitičkih razmatranja, u kontekstu svetske ekonomije u kojoj su narodi zainteresovani za zajednički razvoj. U stvari, pored situacije u Ukrajini, rešenje je stvaranje novog svetskog ekonomskog i monetarnog poretka koji može doneti mir, kao što su to učinili Vestfalski ugovori u to vreme. Ne postoji alternativa stvaranju uslova za mir, jer alternativa je destruktivni rat za sve i/ili opšti ekonomski kolaps. Šilerov institut je stoga pokrenuo poziv za međunarodnu konferenciju kako bi se stvorila nova alternativa za bezbednost i razvoj za sve nacije.1
U tom kontekstu iu sadašnjim okolnostima, pokretanje procesa pridruživanja Ukrajine EU samo bi ubrzalo somnambulistički razvoj ka samoubilačkoj konfrontaciji. Ne samo da bi to delovalo kao provokacija Rusiji, već ne bi donelo ništa ekonomski, strateški i kulturno. Za to postoje sledeći razlozi:
1. Rusija s pravom veruje da obećanja nakon Berlinskog zida da neće širiti snage NATO-a izvan ujedinjene Nemačke nisu ispoštovana. Da stvar bude još gora, zapadne zemlje nisu bile u stanju ili nisu htele da sprovode ukrajinske sporazume iz Minska iz 2015. Predsednik Putin smatra da su Ukrajina i Rusija istorijski jedan narod i da zapadne zemlje razbijaju tu vezu pretvarajući Ukrajinu u platformu za agresiju na Rusiju.
2. Mnogi zapadni političari i institucije su izjavili da je njihova politika da spreče ekonomski i tehnički razvoj Rusije i Kine. To je zbog ekonomske i finansijske potčinjenosti zapadnih lidera gradskoj oligarhiji, Volstritu i njihovim svetskim ograncima, u vreme kada ovaj drugi može da nastavi da vrši svoju moć samo gomilanjem sredstava i resursa koji su trenutno van dometa. Inflacija koja je podstakla njihov sistem je u stvari posledica brzog izdavanja novca i kredita koji više ne odgovara proizvodnji fizičkih dobara. To je sistem fiktivnog kapitala koji se neminovno mora proširiti izvan svojih granica da bi opstao, bilo kroz potčinjavanje drugih ili kroz njihovu ekonomsku i ideološku infiltraciju. Tako je kroz opštu „deregulaciju“ svetom zavladala mafijaška logika, suočena sa silama oligarhije sve više povezane sa svetom kriminala i njegovim poslovima. Da bi se stvorili uslovi za mir, onda se mora promeniti sistem.
3. Sankcije uvedene Rusiji ne mogu destabilizovati rusku moć koju podržava većina stanovništva i oružanih snaga. Pozivi raznih zapadnih ličnosti da se fizički eliminiše predsednik Putin u stvari su priznanje impotencije. Bez obzira na moralnu procenu ovakvih razmatranja, ukoliko bi bili uspešni, izazvali bi situaciju punu nereda i haosa u Evropi i svetu, što pokazuju svi presedani.
4. Sankcije koje su uvele zapadne zemlje su već bumerang zbog ruskih kontrasankcija. Dok zamrzavanje ruskog uvoza nafte i gasa utiče na samo 8% američkog uvoza energenata, u zapadnoj Evropi na njih otpada 40%, odnosno 30%. Pored toga, evropska industrija (visokotehnološka, digitalna, vazduhoplovna, automobilska, itd.) se oslanja na titanijum, paladijum i litijum koji se kopa u Rusiji. Naša poljoprivreda zavisi od ruskih đubriva. Fizička podmornica
da tako je ali ce se sada Svabe okrenuti vojci i oruzju i evo novog rata u kojem , nadam se, vise nece postojati !