Спор око Суторине: БиХ размишља о повлачењу амбасадора?

Након што је предсједник Филип Вујановић одложио потписивање указа о постављању амбасадора Црне Горе у БиХ, и Предсједништво Босне и Херцеговине размишља о повлачењу амбасадора из Црне Горе.

Разлог је, преноси Радио Слободна Европа позивајући се на изворе из Предсједништва БиХ, то што сматрају да Вујановићева одлука нема основа и оцјењује се некоректном.

О повлачењу амбасадора би се, како преноси тај радио, Предсједништво БиХ могло изјаснити већ ове седмице.

Будући да је Суторина постала топ тема, како у интелектуалним, тако и у политичким круговима у Босни и Херцеговини, интелектуалци наводе да се не смије потписати Уговор о граници са Црном Гором све док се не ријеши питање – чији је овај погранични појас – босанскохерцеговачки или црногорски.

Интелектуалци из БиХ позивају се на историјске, географске и политичке факте, а најдаље у томе иде Суад Куртћехајић, професор на сарајевском Факултету политичких наука и један од иницијатора поврата Суторине Босни и Херцеговини, пише Радио Слободна Европа.

„Границе Босне и Херцеговине су јасно утврђене на Берлинском конгресу и са тим границама је Босна ушла у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Те границе до данас њен парламент није мијењао, а Црна Гора је била без Суторине тада и вијековима прије. Ми можемо потписати међудржавни уговор са Црном Гором само онда када се изврши поврат Суторине, ратифициран у њиховом парламенту. Ако то не ураде, ми морамо ићи пред међународни суд“, казао је он.

Предсједник Удружења географа БиХ Муриз Спахић казао је да се на бази анализе географских карата, доказује да је Суторина од свог оснивања у босанској држави, па све до 1964. године када се посљедњи пут приказује на карти и да је то доказиво.

Вишемјесечно настојање интелектуалаца да се о Суторини огласи и државни парламент, уродило је плодом, ап је крајем прошле седмице, на дневном реду те законодавне институције нашла се и Резолуција о Суторини. Њоме се тражи да Заступнички дом бх парламента оцијени неприхватљивим, неутемељеним и штетним

Предлагач, посланик СДП-а, Денис Бећировић о томе каже да прије свега, треба покушати са договором а ако то не може, зашто се неко и у Босни и Херцеговини и у Црној Гори боји Међународног суда правде.

Коначан став о Приједлогу резолуције о Суторини, парламент БиХ ће донијети након што Уставно-правна комисија одржи јавну расправу о овој теми, а крајњи рок је 27. фебруар.

Замјеница предсједавајућег Заступничког дома парламента БиХ Брјана Кришто сматра да резолуција није утемељена и на неки начин она осуђује све оно што се до сада радило.

„Не спомиње ни институције, како Вијеће министара БиХ, тако ни Повјереништво за утврђивање границе Босне и Херцеговине са Црном Гором“, сматра она.

Нијесу само политичари подијељени око тога треба ли или не Босна и Херцеговина отварати питање граница са Црном Гором. Зарије Сеизовић, професор међународног права констатује да би се овим случајем могли угрозити односи двије земље, али и европски пут Босне и Херцеговине.

„Ја се не могу опредијелити ни за, ни против, али знам да је тренутно затечено стање, а то је да су утврђене границе АВНОЈ-евске и да су оне и међународне границе. У актуелном политичком тренутку, поред тога, можда за Босну и Херцеговину не би било опортуно да ово питање сада износи на дневни ред из свих оних разлога из којих се Црна Гора може појавити као један озбиљан опонент европском путу Босне и Херцеговине“, закључује Сеизовић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: