Специјални Катнић, пред Нову годину, „терористима“ нудио специјалну нагодбу

Хорским нарицањем АНБ медијског картела како Србија наводно штити и неће да ухапси и изручи Немању Ристића и Предрага Богићевића, потврђује се оно што јавност одавно зна – афера „државни удар“ је монтирана у кухињи АНБ-а.

Самим тим, тврдње ДФ-а да је Миливоје Катнић само продужена рука мафијашких кланова постају очигледније. Уцвиљени режимски медији, по истој матрици, рачунајући да је десет пута поновљена лаж, јача од тихе истине, из дана у дан, засипају јавност ”пријетњама” како тужилаштво има неке доказе, али ето, Србија неће да сарађује. Да, то је она Србија чији је премијер недавно послао Црној Гори шлепер праћки, спрејева, штитника за међуножје и остале пејнтбол опреме, а што је Катнић славодобитно приказивао на антологијској конференцији за штампу.

Жал режимских медија око хапшења Ристића и Богићевића је заправо лелек над судбином специјалног тужиоца који има све мање времена, а све више противрјечних и парадоксалних исказа.

Изгледа да се сама од себе, спонтано, урушава јефтино скројена сцена у којој је Катнић, 16. октобра прошле године, као Божији изасланик и миљеник талика црногорског, промијенио ток историје и „спријечио“ крвопролиће.

Можда АНБ медији још увијек не знају, а ево прилике да и то сазнају, да Катнић данима покушава, ”пацовским каналима”, да ступи у контакт са Немањом Ристићем и Предрагом Богићевићем. Јасно је, он би желио да дођу у Црну Гору те посвједоче политички дизајнирану оптужницу. Суштина је да се на било који начин оптужи ДФ, па макар и кроз танку, нејасну везу са овом политичком групацијом.

Што се Катнића тиче, изгледа је довољно да се у било ком контексту помене ДФ као што је то, на примјер, учинио Мирко Паја Велимировић, накнадно се ”присјетивши” да му је Синђелић, после ”нервозног упита” поменуо Демократски фронт. Свакако, у неком другом систему, у ком не царује пполитичка корупција судством и тужилаштвом, услиједила би одмах кривична пријава (по службеној дужности) против Паје Велимировића због основане сумње да је лажно свједочио.

Према информацијама нашег портала, Миливоје Катнић је, пред Нову годину покушао да направи дил са једним од оптужених ”организатора државног удара”, контактирајући његовог адвоката. Катнићев предлог је био да оптужени дође 30. децембра. Датум, опет, има везе са ”мртвим” медијским периодом. Заказан је био и термин саслушања. А циљ је, претпостављамо, да се уз јутарњу кафу и ратлук ”сервирају” и лидери ДФ-а. А онда би, по одавно утврђеном календару, 31. децембра услиједила хапшења.

Међутим, и овај план, као и цјелокупна, фарсична конструкција ”државног удара”, пропао је у старту. Онај ”терориста” коме је предочена понуда, отпоздравио је Катнићу поруком да је на одмору, као и да се припрема за Божић са породицом. Да је вјерник, те да нема тих ”шолди” због којих би потписао лажну оптужницу. Такође, упутио је и своју понуду: Да Катнић јавно обзнани крах смијешне монтаже, а он ће заузврат  причу ”државног удара” допунити неким сопственим сазнањима. Такав сценарио очигледно Кантићу не одговара. Ваљда због тога што му не одговара истина? Како Мило Ђукановић није добио очекивани новогодишњи поклон, онда се Катнић напрасно сјетио ”професионалног каменобацача”, Милоша Јовановића.

Да подсјетимо, то је онај ”терориста” кога је легендарни Синђа ангажовао након 16. октобра, кад су сви главни ”терористи” већ били ухапшени, са задатком да дође у Подгорицу те да намртво ”каменује просторије ДФ-а”. Том Јовановићу, како наводе АНБ медији, требало је да ”намигне” неки од функционера ДФ-а, а он да ”професионално” оспе специјално припремљеним ”бубуљима” по некој од кула ДФ-а. Изгледа да се маса ”бубуља” није уклапала у техничке карактеристике и могућности Катнићевих праћки, па је зато била потребна сирова физичка снага хонорарца из Београда.

Тако је, Милош Јовановић, Њу Фајерхенд, дошао пред Нову годину, у туристичком аранжману Специјалног тужилаштва, прошетао, потписао, одморио пар дана, а онда се за Божић вратио. Међутим, све су прилике да то Катнићу није много помогло. Свјестан је да се заплео у сопствене кучине. Не може смијешни ”епизодиста” Јовановић да буде кичма планиране оптужбе против ДФ-а. Са Ристићем или Богићевићем би то дјеловало озбиљније, али они очигледно не желе да ”играју” у дотираном филму Бебе Поповића.

С обзиром да је Катнић најавио да би неуспјех државноударне монтаже значио ”његов нестанак као личности”, зар није реално очекивати да, након свега подигне оптужницу против себе, да пред камерама све призна, означи налогодавца и самоухапси се? Или макар да поднесе оставку. Наравно, ништа од тога.

Шекуларац и даље на потјерници, Катнић га не изручује

Не тако давно, ова иста ДПС Црна Гора, одбила је да изручи Србији два организатора међународног шверца наркотика – Горана Соковића и Дејана Шекуларца.

Обојица, како тужилаштво Србије тврди, су сарадници Дарка Шарића. Гле чуда, ниједан од АНБ медија, који данима цвиле, како се Ристић и Богићевић шепуре на друштвеним мрежама, не помињу ”упоредно искуство”.

Посебно је интересантно да се Шекуларац, који се шепури  по Црној Гори, и даље налази на црвеној Интерполовој потјерници. И ником ништа. Као тврди борац за правду и истину, Катнић би сигурно, да зна за овај случај, сигурно тражио да се процесуира. Али, не зна. И нема ко да му каже.

Шекуларац не мора да брине јер га штити незнање Миливоја Катнића.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: