Први мјесеци ове године показали су зашто је било „оправдано“ увећање буџетских средстава за службена путовања за чак два милиона евра – чланови Владе и њихови најближи (партијски) сарадници готово да су стално на екскурзији, на коју поједини од њих често воде и чланове породице. Са „само“ шест милиона, колико је лани било предвиђено за путовања о трошку грађана, сигурно не би далеко стигли, с обзиром на темпо који су зацртали за ову годину.
Што је даља земља у коју се иде, стиче се утисак, неријетко је и већа потреба за што бројнијом делегацијом. Премијера Милојка Спајића на службеним путовањима све чешће прати и његова супруга Милена. Иако присуствује званичним састанцима и сусретима, њено име се не може наћи у званичним саставима делегација за премијерове службене посјете другим државама, па остаје нејасно да ли порески обвезници сносе трошкове и њених путовања по свијету.
Црногорски функционери стижу до скоро свих континената, а чини се да Сједињене Америчке Државе (САД) досад нису посјетили само они чланови актуелне власти који то нису хтјели. Поједини чланови Владе су у распону од свега мјесец-два и „вишеструки повратници“ када је ријеч о одласцима у Њујорк, Чикаго… У октобру прошле године Вашингтон је посјетила црногорска делегација од чак 18 чланова. У марту је у Њујорку била шеснаесточлана делегација, а та путовања коштала су десетине хиљада евра.
Међу највишим дневницама за службена путовања управо је она за Америку. Ту земљу посјетили су потпредсједник и министар вањских послова Ервин Ибрахимовић, министар људских и мањинских права Фатмир Ђека, министар дијаспоре Мирсад Аземовић (од 15. до 23. децембра и од 19. до 26. јануара) и министарка туризма Симонида Кордић. Ибрахимовић је ишао сам, Ђека са једним државним секретаром, Аземовић је једном био с једним чланом делегације, а други пут са два, а Кордић је у Њујорк повела оба државна секретара, шефицу кабинета и пи-ара. У платформи посјете оцијењено је да ће посјета те делегације имати вишеструки значај за будући развој туризма Црне Горе, њену промоцију као туристичке дестинације и повећање броја високоплатежних гостију са далеких тржишта какво је америчко, те да ће ефекти те посјете врло брзо бити провјерљиви и у пракси, већ послије предстојеће љетње сезоне.
У САД су били и потпредсједници Алекса Бечић и Ник Ђељошај, као и министар одбране Драган Краповић, а делегацију која је у октобру била у Вашингтону чинили су, између осталих, министри економског развоја, поморства, енергетике, рударства и јавне управе.
Спајић је последњи пут боравио у посјети САД од 21. до 28. априла, а делегацију коју је предводио чинили су његова савјетница, министар финансија, двије државне секретарке МФ, три генерална директора и шефица кабинета министра.
Премијер је прошле године у Америку водио и супругу, која је била с њим и када је службено боравио у Емиратима у марту, а недавно је ишла с њим и у Јапан. У саставу делегације која је ишла у УАЕ није наведено име његове супруге, а званично су је чинили шеф Кабинета предсједника Владе, тадашња државна секретарка у Министарству просторног планирања, урбанизма и државне управе, а сада министарка јавних радова, генерални секретар у Министарству вањских послова и два премијерова савјетника.
Међу гломазнијим делегацијима у Америци је шеснаесточлани тим из Владе и Скупштине који је учествовао на 69. засједању Комисије Уједињених нација (УН) о статусу жена у Њујорку, гдје је било чак пет министаран и пет посланика, као и савјетници и представници више ресора.
Међутим, сврсисходност тих службених путовања је врло упитна јер изостаје евалуација њихове корисности за грађане Црне Горе.
Извршна директорица Акције за социјалну правду (АСП) Инес Мрдовић за „Дан“ каже да се о трошковима не води много рачуна и да је за бројност делегација кључна чињеница да сваки члан добија дневнице за путовања, док су трошкови смјештаја, пута и репрезентације додатно плаћени.
„Управо због дневница, делегације су све бројније и бројније, а како напредује процес европских интеграција, то су и могућности за путовања све чешћа. Суштина код службених путовања јесте њихова корисност, али то често није случај. На примјер, оправдано је путовање тамо гдје ће неки званичник договорити неки посао, успоставити сарадњу и слично, али не и она путовања гдје ћете, рецимо, учествовати на неком догађају, а да то нема неке посебне користи за јавни интерес и да не долазите са неким знањем или корисно виђеним искуством“, истакла је Мрдовић.
Сматра да је ово питање потребно дефинисати одговарајућим правним актима и службена путовања везати искључиво за њихову сврсисходност, односно бенефите за јавни интерес.
„Све док се то не учини, старјешине органа моћи ће да самовољно дају зелена свјетла за бројна путовања званичника и укупно администрације, а делегације ће бити једнако бројне, или још бројније, јер не постоји пропис који то ограничава или дефинише“, указала је Мрдовић.
Када је у питању премијер којег на путовањима прати супруга, наша саговорница објашњава да он користи могућност која му је дозвољена као једном од три највиша државна званичника.
„Он има право на то и то користи. Сада је друго питање које би то посјете за брачне другове највиших званичника биле оправдане, или не, или је то свака њихова државна посјета“, каже Мрдовић.
За САД дневница 112 евра, за УАЕ 114
Уредбом о накнади трошкова запослених у јавном сектору дефинисани су износи дневница за више десетина земаља. Према том документу, доступном на сајту Владе, дневница за Албанију је 63 евра, за Азербејџан 76,3 евра, за Белгију 81,2 евра, за Египат 90,65 евра, а за Италију 80,5 евра. За Јапан, гдје је у претходном периоду боравило више црногорских делегација, дневница износи 78,4 евра, а за један дан на Куби дневница је 67,55 евра.
Један дан у САД за једног функционера или службеника пореске обвезнике кошта 112,35 евра, а у Сингапуру 136,85 евра. Дневница за службени боравак у Уједињеним Арапским Емиратима износи 114,45 евра.
Сарадник на програмима у Центру за грађанско образовање (ЦГО) Никола Мирковић истиче да се у држави у којој је много оних којима су угрожене егзистенцијалне потребе и гдје су неопходна улагања у здравствени, образовни и многе друге системе, не штеди само на функционерским привилегијама и користима, односно на службеним путовањима, аутомобилима, телефонима, дневницама и разним накнадама, док је учинак упитан или – непостојећи.
„Осим што је ово неодрживо, ради се и о лицемјерном приступу. Док се инфлација не смирује и грађанима се намеће наратив о стезању каиша, гломазна државна администрација о трошку грађана путује широм свијета и скоро ниједан континент не остаје запостављен, што је апсурдно за државу ове величине, с обзиром на ограничења у ефективној сарадњи са удаљеним државама. Та путовања неријетко и непотребно укључују велике делегације, што све заједно многоструко увећава трошкове“, казао је Мирковић за „Дан“.
Он додаје да све чешће дјелује да су поједина службена путовања више прилика за туристичко разгледање него за остваривање конкретних резултата, а проблем је што то плаћамо сви ми као грађани и грађанке.
„Примјетно је у посљедње вријеме да премијер инсистира на појављивању своје супруге и наметању улоге „прве даме“, иако то, по нашем уређењу, није тако. У Црној Гори то мјесто протоколарног карактера припада супрузи предсједника државе, који и сам покрива више протоколарну функцију. Додатно, чак ни у тој ситуацији у Црној Гори не постоји формално дефинисана институција прве даме, као што је то случај у САД. Треба истаћи да није необично да супруге премијера некад буду у њиховом друштву, али је то случај када се ради о посјетама на највишем нивоу и када и други саговорник такође долази у пратњи брачног друга. Међутим, осим што видимо супруге приликом дочека на аеродромима или неких других церемонијалних догађаја, на састанцима учествују директни саговорници са сарадницима, а не са брачним друговима“, казао је Мирковић.
У том контексту, како додаје, питање је што је радила премијерова супруга приликом његове службене посјете премијера Јапану, ко је платио њен пут, каква је била њена улога на састанцима и којим актима се то дефинише.
„Све ово није само симбол политичког неукуса или незнања, већ и симптом дубље злоупотребе јавног новца под плаштом протокола“, закључио је Мирковић.
Мирковић истиче да Црна Гора има до сада невиђено гломазан састав Владе, са рекордним бројем министара, потпредсједника и државних секретара, уз пратеће савјетнике и другу администрацију. Иако је парламентарна већина састављена од великог броја партија, он сматра да то није оправдање да приоритет свих приоритета буде храњење партијских апетита.
„Стога се многи с правом питају да ли је то промјена за коју смо се залагали. Од промјене власти прошло је већ пола деценије, а они који су се заклињали у реформе, корјените промјене, правду на дјелу, итд. показују да су се, заправо, борили само за личне и партијске интересе. Доказ за то је и недомаћински и бахат приступ државним ресурсима“, казао је Мирковић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
I treba da vodi ženu, bilo bi zabrinjavajuće da vodi muškarca.