СОВЦГ Вујановићу: Хитно сазовите сједницу Савјета за одбрану због Бошковићеве злоупотребе

„У СОВЦГ цијенимо да је министар Бошковић свјесно и смишљено заобишао суштинске одговоре и чињенице, што није смио да уради, бар не према Предсједнику Црне Горе и Предсједнику Савјета за одбрану и безбједност. Исти није доставио ни један акт или доказ уз одговоре које је дао. Ово су додатни докази да се ради о самовољи и злоупотреби позиције министра одбране„, оцијенио је предсједник Синдиката одбране и Војске Црне Горе (СОВЦГ), потпуковник Ненад Чобељић, одговарајући пресједнику Филипу Вујановићу, поводом отпуштања 30 војника из Војске Црне Горе.

Подсјетимо, Чобељић је недавно саопштио да је из строја избачено 30 војника по уговору, те да је ВЦГ десеткована таквим „терористичким чином“ и да је то проблем који захтијева хитну сједницу Савјета за одбрану и безбједност и Специјалног државног тужилаштва.

Из кабинета предсједника потом је упућено саопштење у којем су наведена образложења Министарства одбране за овај поступак.

„Министарство одбране је дало императив подизању нивоа квалитета цјелокупног кадра, па и војника по уговору, како би се обезбиједио професионализам највишег нивоа, односно проходност у каријери само најбољима, што је приоритетан задатак у процесу реформе Војске Црне Горе“, каже се у одговору Чобељићу.

Предсједник СОВЦГ данас је упутио одговор Министарству одбране, који преносимо у цјелости:

Поштовани предсједниче Вујановићу,

Прије свега Вам се, у име Синдиката одбране и Војске Црне Горе и лично, захваљујем на брзој и професионалној реакцији на наш захтјев да се испитају чињенице и предузму мјере у случају престанка професионалне војне службе за тридесет војника по уговору.

Примили смо Ваш акт и у прилогу одговор који Вам је доставио Министар одбране.

Наше виђење министрове „информације“:

У другом пасусу министар цитира члан 3 став 1 Закона о Војсци и закључује да „Оваква законска дефиниција подразумијева да лица у служби у Војсци, укључујући и војнике по уговору, морају задовољавати високе стандарде у погледу обучености и спремности за извршавање сложених и захтјевних задатака.“

Министар при томе игнорише чињеницу да војници којима, по његовој одлуци, престаје професионална војна служба управо испуњавају “високе стандарде у погледу обучености и спремности за извршавање сложених и захтјевних задатака“ што потврђују оцјене оспособљености и предлози од стране њихових претпостављених старјешина и свих нивоа командовања да се са њима потпишу нови уговори за службу у војсци у наредне три године.

У трећем пасусу министар наводи “Министарство одбране је дало императив на подизању нивоа квалитета цјелокупног кадра, па и војника по уговору, како би се обезбиједио професионализам највећег нивоа, односно проходност у каријери само најбољима“.

Овај “професионализам највећег нивоа“ ваљда треба да је мјерљив а не произвољан од стране видовњака из министарства одбране. Конкретан примјер: командир планинске чете је прије пар дана ванредно унапријеђен у чин капетана али војнику по уговору којег је он више пута награђивао и за којег је тражио потписивање новопг уговора за службу у Војсци, видовњаци из МО неће продужити уговор. Видовњаци не вјерују ни оцјенама и ставовима ванредно унапријеђеног официра Војске. Ово није усамљен случај да се отпуштају војници који су више пута награђивани и похваљивани а задржавају они који су дисциплински санкционисани.

У четвртом пасусу се наводи да “министар одбране одлучује, између осталог, о пријему у службу и престанку службе у ВЦГ“. Такође се наводи “а наредни уговор се закључује на период од три године, ако то потребе Војске захтијевају“.

Министар по питању људских ресурса у Војсци одлучује о свему. То је, нажалост, тачно, али нигдје у закону не пише да то може да ради произвољно, видовњачким и тајним методама и критеријумима, игноришући законом и другим актима прописане критеријуме и лица која једино имају надлежност за оцјењивање.

“Потребе Војске“ не подразумијева министрове потребе. То подразумијева да је конкретно радно-формацијско мјесто према Формацији Војске попуњено односно непопуњено. Само је министар Бошковић могао да закључи да у овом тренутку “потребе Војске захтијевају“ да се отпусти 30 оспособљених војника, а да у истом тренутку Начелник Генералштаба, команданти и командири сматрају да Војска има потребу за тих 30 војника. Ту је и конкурс за пријем додатних 54 војника по уговору.

У петом пасусу министар наводи да прва година службе у Војсци “представља вид пробног рада који има за циљ сагледавања свих својстава и особина тих лица и избор најквалитетнијих војника по уговору за закључивање наредних уговора и који ће на основу тог дужег периода провјеравања бити најквалитетнија база за регрутовање подофицирског или официрског кадра“.

По правилу овај “пробни рад“ не оцјењује Министарство одбране већ надлежне старјешине у Војсци. У случају ових тридесет војника министар Бошковић је “оцијенио“ њихов пробни рад игноришући систем командовања.

У шестом пасусу министар наводи “ријеч је о 22 војника по уговору“ којим је покренут поступак за престанак службе. Даље наводи “покретање поступка за престанак службе у Војсци овим лицима претходила је детаљна анализа потреба, на основу чега је Министарство одбране закључило да потребе службе, односно Војске, не захтијевају да се тим лицима закључи нови уговор о служби у Војсци на период од три године“.

Гдје се изгубило осам војника министар није објаснио Предсједнику Државе, оставио Вас је у незнању, и нас са вама, да нагађамо. Откуд се сада поново појавила “потреба службе односно Војске“ за њих осам? По којим видовњачким критеријумима је баш тих осам одабрано? Нагађајмо предсједниче Вујановићу, грађани и грађанке Црне Горе.

Ова “детаљна анализа потреба“ би требала да буде у писаној форми. Вјероватно садржи објашњење потребе да се из војске отпусти 30 војника по уговору (сада 22), да се отпусте оспособљени војници који треба да у септембру учествују на вјежби која се оцјењује по НАТО стандардима.

У осмом пасусу министар закључује “Што се тиче последица престанка службе овим војницима по уговору, осим по њих саме, процијенили смо да то неће имати утицај на систем командовања, односно на МО и ВЦГ, а тиме и Црну Гору.“.

Ово само може да закључи министар Бошковић, да “губици“ у живој сили не утичу на систем командовања, МО и ВЦГ. Ово је само показатељ какав однос министар има према припадницима Војске, њиховим животима, њиховим породицама, колико их сматра вриједним. Да поштује Војску и систему командовања неби сигурно то написао. Сигурно је ова “процјена“ у писаном облику па ћемо, надамо се, видјети шта садржи и ко је све учествовао у процјењивању. Сигуран сам да су учествовала већином лица која нису ни одслужила војни рок.

У деветом пасусу министар наводи “С обзиром да су испуњени Законом о ВЦГ прописани услови за престанак службе у Војсци, не може се говорити ни о штети у моралном и материјалном смислу, већ о планираном процесу прилива и одлива кадра, у складу са стратешким документима.“

Не види министар штете у моралном и материјалном смислу не зато што не постоје и што су мале, већ зато што их је он проузроковао. За њега није материјална штете финансијско улагање у 30 (22) војника 12 мјесеци, уложени рад и труд њихових претпостављених а онда се одрекнеш тих оспособљених и квалитетних младих момака и дјевојака. За њега није морална штета то што су команданти и командири без одговора пред отпуштеним војницима, нити то што су по његовим видовњачким критеријумима отпуштени боље оспособљени а задржани лошије оспособљени војници, итд, итд.

Штете које ће Држава платити по основу непридржавања законом предвиђене процедуре у поступку престанка професионалне војне службе поменутим војницима не брину министра Бошковића јер их не плаћа из свог џепа.

Поштовани предсједниче Вујановићу, очигледно је да министар Бошковић у својој “информацији“ није навео ни један јасан разлог одлуке да се војницима прекине професионална војна служба већ напротив показао да објективни разлози за то не постоје.

Због тога, инсистирамо да хитно сазовете сједницу Савјета за одбрану и безбједност на којој би се размотриле штете нанешене наведеним поступањем министра Бошковића и предузеле адекватне и хитне мјере ради санације истих, такође да се омогући да ови војници наставе са службом у Војсци у складу са предлозима њихових претпостављених старјешина.

С поштовањем,

Предсједник СОВЦГ
Ненад Чобељић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: