СОНЕТ Малој молитви
Отвара јутро сећања двери.
Пољупца капи на очи пале
илустрација
Отвара јутро сећања двери.
Пољупца капи на очи пале.
Питоме дивље посташе звери,
А ти ми пишеш молитве мале.
Зашто тихујеш за царско име?
Тропрстиш шаку због песме моје.
Шапћеш да топле буду ми зиме.
Барку ми кујеш, веран си Ноје.
Пољубиш опет спартанско око.
Запеваш химну јутру што свану.
И бол мој удахну, предубоко.
Осетих, једно постасмо биће.
Молитва Мала Великом Дану,
Дар нашег века јесте. И биће.
Милица Бакрач
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Станка НИКАЧ: „СОНЕТ МАЛОЈ СОБИ“ ???