ИН4С

ИН4С портал

Сонда НАСА стигла до „Краја свијета“

1 min read
Америчка космичка сонда „Њу Хорајзонс“ коју је НАСА лансирала у свемир 2006. године, пролетјела је поред астероида 2014 МУ69 Ултима Туле на самом крају Сунчевог система
NASA

Фото: НАСА

Америчка космичка сонда „Њу Хорајзонс“ коју је НАСА лансирала у свемир 2006. године, пролетјела је поред астероида 2014 МУ69 Ултима Туле на самом крају Сунчевог система.

Максимално приближавање сонде астероиду било је у 6.33 по средњоевропском времену. „Милијарду миља након Плутона сонда је извела најудаљењије приближавање, пролетевши поред ледом покривеног древног камена у Кујперовом појасу“, саопштила је НАСА на свом налогу на Твитеру.

Ултима Туле (Крај свијета) је назван по узору на то како су на средњовјековним мапама и у литератури обиљежавана мјеста изван познатог свијета, а право име добиће након што летјелица НАСА прође поред њега и упозна се са његовим својствима, наводи британски сајт „Спејс“, преноси Танјуг.

Ријеч је, како се наводи, о свемирском тијелу величине једног града које се налази на 1,6 милијарди километара од Плутона у Кујперовом појасу, области малих тијела Сунчевог система у облику диска, иза планете Нептун и сматра се реликвијом настанка Соларног система.

“Њу хорајзонс“ лети брзином од скоро миллион миља на дан (67.056 километара на сат) и најбржа је летјелица коју је НАСА икада лансирала.

Главни истраживач ове мисије Дејвид Стерн тврди да је открићима које је сонда пронашла 2015. на Плутону „само загребана површина“ свега што би тек могло да буде откривено, а да би Ултима Туле могло да буде нешто што нисмо никада раније видјели“.

КБО 2014 МУ69 је, како се наводи, више од десет пута већи и 1.000 пута масивнији од просечне комете, а његова ширина износи око 30 миља (48 километара), преноси Спутњик.

​Према најновијим телескопским снимцима направљеним из Аргентине, вјерује се да је „Ултима Туле“ дио бинарног пара, односно два објекта који орбитирају један око другог, наводи се у видео-снимку Јутјуб канала „Јесте ли спремни“ (R U Ready).

Стерн наводи да ће дан након што „Њу Хорајзонс“ пролети поред МУ69, на Земљу почети да пристижу подаци и фотографије у високој резолуцији.

„Истраживање ће утврдити да ли тамо постоји атмосфера или не. Такође ћемо истраживати да ли КБО (објекат кајперовог појаса) има мјесеце и прстенове, мапираћемо њега и композицију његове површине, измјерићемо његову температуру и много више“, наводи Стерн.

Ниједна мисија, како каже, никада није истраживала овакав тип објекта, а подаци о њему ће стизати на Земљу све до краја лета 2020. године.

Ова мисија проучава нешто толико дивље… Нешто што се налази тамо негдје, толико далеко од Сунца да се није развило јер су температуре толико ниске да не можемо да их упоредимо ни са чим“, наводи Стерн.

<

То је објашњено наслагама које Плутонова танка атмосфера оставља на његовој површини, што га чини свијетлијим од очекиваног, наводи се.

Осим тога, на Плутоновом мјесецу Харону оркривена су клизишта и то су прва клизишта која су виђена на неком објекту Кујперовог појаса.

Последњи подаци о Плутону који су прикупљени у јулу 2015. године, до Земље су стигли тек крајем октобра 2016. године.

Та открића су, како се наводи, тек почетак.

До краја 2021. године, „Њу Хорајзонс“ би требало да прикупи податке из простора већег за 50 пута од удаљености Земље од Сунца.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *