Сонда НАСА стигла до „Краја свијета“
1 min read
Фото: НАСА
Америчка космичка сонда „Њу Хорајзонс“ коју је НАСА лансирала у свемир 2006. године, пролетјела је поред астероида 2014 МУ69 Ултима Туле на самом крају Сунчевог система.
Максимално приближавање сонде астероиду било је у 6.33 по средњоевропском времену. „Милијарду миља након Плутона сонда је извела најудаљењије приближавање, пролетевши поред ледом покривеног древног камена у Кујперовом појасу“, саопштила је НАСА на свом налогу на Твитеру.
Ултима Туле (Крај свијета) је назван по узору на то како су на средњовјековним мапама и у литератури обиљежавана мјеста изван познатог свијета, а право име добиће након што летјелица НАСА прође поред њега и упозна се са његовим својствима, наводи британски сајт „Спејс“, преноси Танјуг.
RIGHT NOW, ~1 billion miles past Pluto, @NASANewHorizons is performing the most distant spacecraft flyby ever as it zooms past #UltimaThule, an icy, ancient rock in the Kuiper Belt. Watch live coverage: https://t.co/oJKHgKpQjH pic.twitter.com/U30yazzigo
— NASA (@NASA) January 1, 2019
Ријеч је, како се наводи, о свемирском тијелу величине једног града које се налази на 1,6 милијарди километара од Плутона у Кујперовом појасу, области малих тијела Сунчевог система у облику диска, иза планете Нептун и сматра се реликвијом настанка Соларног система.
“Њу хорајзонс“ лети брзином од скоро миллион миља на дан (67.056 километара на сат) и најбржа је летјелица коју је НАСА икада лансирала.
Главни истраживач ове мисије Дејвид Стерн тврди да је открићима које је сонда пронашла 2015. на Плутону „само загребана површина“ свега што би тек могло да буде откривено, а да би Ултима Туле могло да буде нешто што нисмо никада раније видјели“.
КБО 2014 МУ69 је, како се наводи, више од десет пута већи и 1.000 пута масивнији од просечне комете, а његова ширина износи око 30 миља (48 километара), преноси Спутњик.
Према најновијим телескопским снимцима направљеним из Аргентине, вјерује се да је „Ултима Туле“ дио бинарног пара, односно два објекта који орбитирају један око другог, наводи се у видео-снимку Јутјуб канала „Јесте ли спремни“ (R U Ready).
.@NASANewHorizons was scheduled to make its close approach to #UltimaThule at 12:33am ET. Join us live at 9:45am as we await the confirmation signal from the spacecraft. Details: https://t.co/oJKHgKpQjH pic.twitter.com/y8eOO2DOtw
— NASA (@NASA) January 1, 2019
Стерн наводи да ће дан након што „Њу Хорајзонс“ пролети поред МУ69, на Земљу почети да пристижу подаци и фотографије у високој резолуцији.
„Истраживање ће утврдити да ли тамо постоји атмосфера или не. Такође ћемо истраживати да ли КБО (објекат кајперовог појаса) има мјесеце и прстенове, мапираћемо њега и композицију његове површине, измјерићемо његову температуру и много више“, наводи Стерн.
Ниједна мисија, како каже, никада није истраживала овакав тип објекта, а подаци о њему ће стизати на Земљу све до краја лета 2020. године.
„Ова мисија проучава нешто толико дивље… Нешто што се налази тамо негдје, толико далеко од Сунца да се није развило јер су температуре толико ниске да не можемо да их упоредимо ни са чим“, наводи Стерн.
То је објашњено наслагама које Плутонова танка атмосфера оставља на његовој површини, што га чини свијетлијим од очекиваног, наводи се.
On target! Mission Operations at @JHUAPL confirms a successful course-correction maneuver today, keeping #NewHorizons on track for its Jan. 1 Kuiper Belt flyby of Ultima Thule. Details to come. pic.twitter.com/3yZYzh9gk4
— NASA New Horizons (@NASANewHorizons) December 2, 2018
Осим тога, на Плутоновом мјесецу Харону оркривена су клизишта и то су прва клизишта која су виђена на неком објекту Кујперовог појаса.
Последњи подаци о Плутону који су прикупљени у јулу 2015. године, до Земље су стигли тек крајем октобра 2016. године.
Та открића су, како се наводи, тек почетак.
До краја 2021. године, „Њу Хорајзонс“ би требало да прикупи податке из простора већег за 50 пута од удаљености Земље од Сунца.
