„Солжењицин, поглед из XXI вијека“ и додјела Повеље „Св. Стефан Штиљановић“
1 min read
У недјељу, 8. септембра на програму III књижевног фестивала „Ћирилицом“ од 21 час на Тргу између цркава биће одржано предавање академика Синише Јелушића на тему „Солжењицин, поглед из 21. вијека“, саопштила је Мила Баљевић, директорица ЈУ Библиотеке Будва.
Александар Солжењицин, писац, политички мислилац и дисидент, по суду многих, један је од назначајнијих руских и свјетских писаца прошлог вијека.
Солжењицин је своје дјело посветио најдетаљнијем разоткривању тоталитарне комунистичке власти.
Вјечити бунтовник, како у својој родној Русији, тако и у САД-у гдје је био дисидент, Солжењицин је био у сталној племици са многим личностима свога доба. Прошле године је обиљежена стогодишњица од његовог рођења.
Из биографије Александра Солжењицина:
Године 1945. је, због писама у којима је индиректно критиковао Стаљина, ухапшен као официр совјетске војске у Источној Пруској, те осуђен и заточен у сибирском логору, од 1953. у прогонству у средњој Азији. Након рехабилитације 1956. Био је учитељ у Рјазану. Добитник Нобелове награде за књижевност 1970. године, а његова литература је обиљежена искуством из сибирских логора у којима је провео девет година. На робију је одведен 1945. право с фронта, на којем се у Отаџбинском рату истакао као врхунски официр совјетских инжењеријских јединица. Прогањан је и касније, чак му је одузето и држављанство, па је емигрирао 1974. вративши се у отаџбину послије двије деценије. У децембру 1998. одбио је највиши државни Орден светог апостола Андреја Првозваног, којим га је одликовао председник Борис Јељцин. Приповјетком „Један дан Ивана Денисовича” у књижевност је увео тему Стаљинових логора, оставши јој вјеран у највећем дијелу опуса. На основу емигрантског искуства у западној Европи и у САД испољио је јавни презир према вулгарном материјализму Запада. Остала дјела: приповјетка „Матрјонини дани”, романи „У кругу првом”, „Одјељење за рак”, „Август Четрнаесте”, „Црвени точак”, „Русија у провалији”, критичка аутобиографија „Борио се шут с рогатим”, драме „Гозба побједника”, „Заробљеници”, „Република Рада”, „Свјетлост која је у теби”, публицистичка дјела „Лењин у Цириху”, „Два вијека заједно I-II”, сценарији „Тенкови знају истину”, ‘Паразит’.
Након одржаног предавања академика Јелушића биће додијељена Повеља „Св. Стефан Штиљановић“ за 2019. годину, која се на фестивалу Ћирилицом додјељује већ трећу годину заредом. Подсјетимо се, прошлогодишњи добитник Повеље био је др Мирослав Лукетић, док је прве године Фестивала Повеља уручена бугарској пјесникињи и предсједници Словенске академије књижевности и умјетности – Елки Њаголовој.
