• Поглед

Солидарност?

1 min read

7 година ‎ ИН4С

Постало је опште мјесто рецитовати пјесму Мартина Нимелера "Прво су дошли..." кад год се деси нека неправда, безакоње према неком са ким се не слажемо у ставовима или ко не припада нашој ужој групи.

Небојша Медојевић

Нисам фан Медојевића, раскрстио сам са његовим политичким дјеловањем приликом образложења да гласа за Устав 2007 (само гласање је лоше, а образложење по којем он гласа за то иако су његови гласачи против је далеко горе) али причати да је безакоње ок, да је дивљање тужилаштва у реду, јер Медојевић „лупа по твитеру“, „свашта прича“, „дружи се са четницима“ и слично је оно на шта цијела ова власт рачуна.

Свака аутократија на то рачуна, на малодушност и страшан елитизам – нећу ја да се борим за Медојевића, јуче нисам хтио за мајке са троје дјеце (јер сам феминиста?), боли ме уво за породицу Ђуришић и њихову муку (јер су непријатни), није ме интересовало Берансело (јер су сељаци), чемпреси (гдје сте били раније), нафтне бушотине (шта ту можемо?), протести ДФ-а (блокирали улицу), протести против поскупљења струје (нема заставе и химне) и тако даље.

Само се тако ситнимо и тражимо разлоге за неучествовање а онда се чудимо како пролазе повећане акцизе, закон о експропријацији, просторном планирању и остало. Чудимо се и како то да Румуни, Французи и остали солидарно протествују а ми тупимо на Твитеру и причамо о „нарушеном међуетничком складу“.