Соколско окружје жупе Осијек у Вуковару

Пише: Саша Недељковић
члан Научног друштва за здравствену историју Србије

Године 1905. основана су српска соколска друштва у Осијеку, Вуковару, Шиду, Винковцима и Даљу, а 16 .октобра 1906. основана је Српска Соколска Жупа Фрушкогорска. (1)

На Другом слету у Раваници 1906. учествовало је око 250 сокола од којих је 170 вежбало просте вежбе. Учествовали су: Српски соко из Сремских Карловаца са старешином др Лазом Поповићем и 41 чланом; Српски соко из Сремске Митровице са старешином Николом Поповићем и 28 чланова; Српски соко из Руме са старешином др Миладиновићем и 31 чланом; Српски соко из Шида са подстарешином Ст. Пајићем и 25 чланова; Српски соко из Ирига са стерешином др Симом Грчићем и 18 чланова; Српски соко из Вуковара са старешином др Св. Новаком и 25 чланова…

Друштва која нису вежбала просте вежбе била су: Српски соко из Загреба са старешином др Стојановићем и 5 чланова; Српски соко из Земуна са вођом А. Пуљом и 10 чланова; Српски соко из Осијека са вођом Јосипом Соукупом и 3 члана; Српски соко из Винковаца са вођом Влад. Игњатовићем и 6 чланова; Српски соко из Новог Сада са вођом др Свињарцем и 10 чланова. Били је присутна депутација Српског гимнастичког клуба из Вршца од 3 лица са подпредседником Бранком Цијаком и делегација „Душана Силног“ из Београда на челу са председником Тасом Поповићем и са повећим бројем чланова и функционера друштва.

У Раваници сва друштва су у поворци кренула на један овећи плато иза манастира Раванице, где су вршили покус за просте вежбе. Након покуса окупили су се соколи у дворани гостионице на заједнички ручак. Изашавши из дворане соколи су формирали поворку која је кренула на вежбалиште у Раваници, где се окупило око 6.000 гледалаца. На челу поворке је било 5 застава, иза којих су ишли старешине друштава, за њима су ишла друштва у соколском друштвеном оделу, а за њима друштва у гимнастичком оделу.

Одржана је јавна вежба са простим вежбама, а онда је одржано такмичење у скоку у вис, у скоку у даљину, у скоку са мотком, у бацању диска, камена и копља, и трчању. У бацању диска најбољи је био старешина др Лаза Поповић. Бацане су гвоздене кугле тешке 5 килограма. Изведена је српска народна игра бацање камена тешког 16 килограма. После такмичења развила се народна слава уз певање, свирање и играње. (2)

После ослобођења 1918. соколска друштва обновила су свој рад, а њихови изасланици учествовали су на Видовданском соколском сабору у Новом Саду 1919. (3)

Осјечка соколска жупа основана је 1920. У њу су ушла друштва Жупања, Винковци, Вуковар, Осијек, Валпово, Доњи Михољац, Илок, Ђаково, Нашице, Пожега, Славонски Брод и Нова Градишка. За старешину изабран је Иван Крсто Дончевић, а за заменика Мита Петровић. Жупа је приредила II Покрајински слет 28-30 јуна 1921. у Осијеку. На слету је било из редова само Осјечке жупе 1.000 вежбача. (4)

Жупа је учествовала на слетовима у Марибору, Осијеку, Сарајеву, Загребу и Љубљани. Такође на свесоколским слетовима у Прагу 1920. и 1926, на слету пољских сокола у Познању и покрајинском слету чехословачких сокола у Плзњу 1929. (5)

Соколско окружје Вуковар приредило је 18. септембра 1932. окружни слет у Шиду. Друштво Шид извршило је освећење темеља Соколског дома. Соколска поворка кренула је са слетишта на игралишту Ш.К. „Фрушкогорац“ на челу са коњицом друштва Винковци.(6)

У Вуковару је била одржана 17. марта 1935. конференција просветара окружја вуковарског. Биле су заступљене јединице Вуковар, Борово, Сотин, Опатовац, Ловас, Томпојевци, Шид, Бановци, Нуштар, Свињаревци. Изостале су јединице Бобота, Петровци, Берак и Вера. Конференцију је водио окружни просветар Димитрије Вујисић. Присуствовали су и чланови Просветног одбора из Вуковара. Окружје је почело рад пре једне године. (7)

Одржан је окружни просветни течај у Вуковару 17. марта 1935. На течају је било 24 брата и 2 сестре из: Вуковара, Борова, Сотина, Ловаса, Шида, Бановаца, Томпојеваца, Опатовца, Свињареваца, Нуштра и Боботе. Нису биле јединице: Петровци, Вера и Берак. Течај је водио окружни просветар Димитрије Вујисић. Предавања су одржана: Димитрије Вујисић: Развитак југословенске мисли; Душан Рокнић: Соколска идеологија; Андрија Шијановић: сарадња просветних и техничких органа; Глиша Радонић: Зашто вежбамо у соколани; Димитрије Вујисић: Просветни рад на селу и задатак просветара и просветних радника; Душан Рокнић: Задатак просветара друштава и чета и администрација; Иван Деполо: Историја Соколства; Александар зимовић: Соколска штампа; Петар Бобинац: Говор пред врстом с узорним примером и дискусија. Течајци су јели у Дому народног здравља, а течај је одржан у реалној гимназији. (8)

У Вуковару је била одржана седница начелника соколских јединица окружја вуковарског. Седница друштвених и четних начелника одржана је 24. марта 1935. Било је заступљено 7 јединица, док је окружје имало 12 јединица. Истакнуто је да је рад био бољи и интезивнији од рада у години 1933. (9)

Окружно такмичење за децу одржано је 6. јуна 1937. у Борову на стадиону „Бата“. Учествовало је 20 врста мушке и женске деце из јединица: Борово насеље, Борово село, Ловас, Опатовац, Петровци, Вера и Вуковар. Није била чета Сотин. Прваци у играма: за мушку децу Вуковар, а за женску децу Борово насеље. (10)

Соколско друштво Вуковар прославило је Први децембар. На свечаној седници уз певање гимназијског хора под управом члана друштва Ст. Гајдаровића и другог програма , предавао је Иво Кларић. Свечана јавна вежба приређена је 4. децембра 1937. (11)

Друштво Вуковар прославило је Дан Уједињења академијом у дворани Хрватског дома. Програм се састојао од 12 тачака. Прво је ватрогасна музика свирала „Ој Словени“, а Вујић је рецитовао „Поздрав Краљу Петру II“ од Ђ. Чолића. Мушка деца извела су „Сликовите вежбе петорице“ од Мудрог. Најуспелија тачка програма била је ритмичка вежба сестре Жиц „Анитрина игра“ коју су извеле нараштајке. (12)

Соколи у Борову одржали су 30. априла 1939. смотру својих припадника. Пред свим боровским соколима и делегатима сокола Вуковара и чета Борово Село, Опатовац и Петровци смотру је отворио старешина друштва Тома Максимовић. У свом говору поздравио је делегата Савеза Сокола Ника Бартуловића жупе Душана Круља, Илију Беару и потпуковника Александра Николића, као и остале делегате из вуковарског окружја. Истакао је важност смотре у временима када се гомилају тмурни облаци изнад глава. Затим је говорио Нико Бартуловић. У свом говору наглашавао је Бартуловић потребу збијања на само соколских него и свих националних редова. Истицао је снагу народа и државне целине. Говор је одушевио све слушаоце и био награђен бурним одобравањем.

Старешина Круљ приказао је смотру Цељске жупе, која је трајала 48 сати и манифестовала снагу и вољу. Њихов пример требао је да слушаоцима буде најлепши пример у мутним временима. Николић из Винковаца, члан управе жупе Осијек, споменуо је огромне жртве које су биле потребне за стицање слободе, али које не оплакује него само поштује, јер када би их оплакивао, могло би се мислити да у овим генерацијама нема више таквих који би следили њихов пример.

Војска и соколство и сваки човек требали су да буду спремни да бране отаџбину. Свечаност је завршио Тома Максимовић захтевајући од сокола да буду пример читавим својим животом и радом свакоме, на сваком месту и увек. Приредба је почела поздравом застави, а завршила се соколском химном, коју је свирала Батина музика, а певали сви присутни. Тог дана је изашао први број гласника Соколског друштва Борово. Одржана је конференција делегата жупе са представницима јединица вуковарског окружја. Били су присутни делегат Савеза Сокола Нико Бартуловић, жупе Душан Круљ, Илија Беара и потпуковник Александар Николић, представници друштва Борово са старешином друштва Томом Максимовићем, друштава Вуковар, чета Опатовац и Петровци. Бартуловић и потпуковник Александар Николић говорили су о подизању народно-одбрамбеног духа, Беара о ширењу соколске штампе…

Пошто су делегати жупе изјавили да имају задатак да обиђу јединице окружја, делегати из тих јединица сели су на своје бицикле и отишли, да их дочекају у својим домовима. Делегатима жупе придружили су се чланови сокола из Борова Ходовски и Граљаш, па су отишли у Ловас. У пространом соколском дому затекли су у читаоници заменика старешине и неколико чланова, док се у главној сали одржавала игранка.

Сеоска омладина играла је народна кола у живописним народним ношњама. Алкохол се у сали није пио, и зато је владао ред и мир. У читаоници су чланови чете истакли с поносом да су уза све раније нападе остали верни соколској идеји.

Интелигенција није учествовала у соколима. У чети Опатовац чланови су саслушали излагања Круља и Николића. У селу је било по четвртина Срба, Немаца и половина Мађара. Соколском раду нико није сметао. У чети Петровци радило се на изградњи дома. У сва три села био је жив рад Културбунда. Изасланици Вере нису били у Борову. (13)

Почетком августа 1939. одржано је у Борову лакоатлетско такмичење између окружја винковачко-бродског и вуковарског уз учествовање друштава: Винковци, Славонски Брод, Вуковар и Борово. (14)

Соколско друштво Борово приредило је 16. јуна 1940. излет лађом од Вуковара до Илока. Владо Ходовски био је вођа пута. У Илоку су посетили Виноградарску школу. (15)

Соколско окружје вуковарско деловало је до Априлског рата када је забрањено од усташа у НДХ.

Напомене:

1.„Свеславенско соколство”, Београд, 1930, стр. 140;

2.Хануш, „II слет српског соколства у Раваници”, „Сокол”, Загреб, 15. коловоза 1906, бр. 8, стр. 121, 122, 123;

3.Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник“, Година I, Београд 1934, стр. 136-139;

4.„Свеславенско соколство”, Београд, 1930, стр. 140;

5.„Свеславенско соколство”, Београд, 1930, стр. 140;

6.Инг. М. Квапил, „Слет соколског окружја Вуковар у Шиду”, „Братство“, Осијек, септембра 1932, бр. 5,6,7, стр. 74;

7.О.П, „Конференција просветара окружја Вуковар”, „Соколски гласник“, Љубљана, 5. априла 1935, бр. 15, стр. 7;

8.О.П, „Једнодневни окружни просветни течај”, „Соколски гласник“, Љубљана, 5. априла 1935, бр. 15, стр. 7;

9.„Седница начелника јединица окружја вуковарског”, „Соколски гласник“, Љубљана, 5. априла 1935, бр. 15, стр. 7;

10.А.Ш, „Окружно такмичење за децу”, „Братство”, Осијек, мај-јуни 1937, бр. 5-6, стр. 33;

11.„Из Вуковарског окружја”, „Братство”, Осијек, 15. децембра 1937, бр. 10, стр. 146;

12.„Из Вуковарског окружја”, „Братство”, Осијек, 15. јануара 1938, бр. 1, стр. 11, 12;

13.„Соколска смотра у Борову”, „Братство”, Осијек, 20. маја 1939, бр. 6, стр. 96-98;

14.„Двобој окружја винковачко-бродског и вуковарског”, „Братство”, Осијек, аугуст-септембар 1939, бр. 9, стр. 174, 175;

15.„Кратке вести из нашег соколства”. „Соколски гласник“, Београд, 12. јули 1940, бр. 28, стр. 2.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: