Sokoli na Kosovu

Piše: Saša Nedeljković

Inicijativom oficira 22. pešadijskog puka počelo je podizanje spomenika palim junacima na Kosovu. Zbog nedostatka novca, ideju je prihvatio Odbor. Spomenik je dovršen i 1924. osvećen na Vidovdan. Prvo je održan pomen palim borcima na Kosovu 1389. Zatim je osvećen spomenik, čije je osvećenje propraćeno pucanjem topova. Osvećenju je prisustvovao župan Aca Savić, u ime vlade, a u ime ministra vojske komandant Kosovske divizije đeneral Obradović. Bilo je prisutno mnoštvo naroda iz okoline.

Prisustvovalo je 30 učenica iz Podgorača iz Slavonije. Jedna učenica pozdravila je generala i istakla kako naše jedinstvo niko neće moći da razjedini i da će sa Kosova poneti pozdrav lepoj Slavoniji. (1) Spomenik je podignut prilozima iz naroda, posebno iz Prištine. U njoj je osnovan Odbor sa tamošnjim Kolom Srpskih Sestara na čelu sa predsednikom opštine koji je bio prvi pokretač i saradnik Odbora. (2) U glasniku Sokolske župe Beograd „Oko Sokolovo” istaknuto je da je spomenik podiglo sokolstvo. (3) U „Vardar, kalendaru za 1940“ koji je izdavalo Kolo Srpskih Sestara istaknuto je : „Ovaj skromni spomenik namenjen je svima palim kosovskim junacima i žrtvama, znanim i neznanim, svima koji su više od pet vekova svesno i hrabro ginuli i u mukama umirali za Otadžbinu i Slobodu, …”. (4)
Kralj Aleksandar je sa velikim zanimanjem saslušao u audijenciji sokolsku deputaciju o pripremama za VI pokrajinski slet JSS u Skoplju i odredio, da se sve učini za što sjajniji uspeh sleta. I te godine podupirao je mnoga siromašna sokolska društva po čitavoj zemlji. (5) Od 5 do 9 septembra 1928. održan je u Skoplju VI pokrajinski slet Jugoslovenskog Sokolskog Saveza. Sletu je prisustvovalo mnoštvo članova JSS, čehoslovački sokoli, delegati Lužičkih Srba, poljskog i ruskog sokolstva. (6) Predsletski dani bili su 2 i 3 juna 1928, utakmice naraštaja i školske omladine. Zatim povorka i javne vežbe. Glavni sletski dani od 5 do 8 septembra 1928, velika povorka slovenskog Sokolstva, javne vežbe, akademija amsterdamske vrste, otvaranje župskog Sokolskog doma u Skoplju, pohod Sokolstva na Kosovo – sokolska deklaracija – izleti sokolskih župa po tadašnjoj Južnoj Srbiji. (7)

Slet je bio proslava desetogodišnjice oslobođenja i ujedinjenja. (8) Sokoli su pozvali na zajednički pohod na staroslavne Kosovske bojne poljane i zastupnike svih ostalih sokolskih organizacija, koje su bile udružene u Slovenskom Sokolstvu. Odziv sa svih strana bio je tako dobar, da su smatrali Kosovsku proslavu desetogodišnjice oslobođenja kao veliki praznik čitavog slovenskog Sokolstva. Prisustvovalo je 550 čehoslovačkih sokola, Poljaci sa starostom Zamojskim na čelu, Rusi sa bratom Vergunom a i Lužičani (Lužički Srbi) su poslali svoje delegate na Kosovo na čelu sa bratom Šajbom. Švajgar je članku pozdravio Šajnera, Štepaneka, Vaničeka, Zamojskog, Fazanovića, Verguna, Šajba, … .(9)
Prilikom sleta izvršen je pohod Sokolstva na Kosovo polje 7 septembra 1928, gde je izvršena zakletva Sokolstva i pročitana deklaracija Sokolstva u kojoj se isticalo : „ Na Kosovu Polju, koje je od strašne godine 1389 natopljeno krvlju naših junaka … nikla prva klica naše slobode – na tom istom Kosovu Polju se danas zgrnuo sokolski tabor, da se pokloni senama mrtvih i da digne čiste svoje zastave na pohod u nov, velik, slovenski slobodni život. …. Vidov-dana, koji nas godinu za godinom opominje, kako umire pravednik za svetle ideale svoje domovine, kako junak za njih živi i diše do poslednje kapi krvi, i kako mora danas svaki Soko i svaka Sokolica živeti i raditi za one iste ideale, za koje su se naša braća borila i umirala, … Svih tih dugih, teških, burnih pet stoleća teče u istoriji našeg naroda jasna i moćna besprekidna struja idealizma i požrtvovnosti Kosovskih heroja – onog idealizma i one požrtvovnosti, koji su nam dali Mladu Bosnu, koji su nam rodili silne junake i doprinosili ogromne žrtve, koji su proživeli tragediju Albanskih Gora, koji su pre deset godina prodrli i slomili solunski front i koji su uzrokom, da stojimo danas ponosnih i u sokolskim idealima prekaljenih i poletnih duša u zori svečanog dana desetogodišnjice opstanka naše državne samostalnosti. Sve muke, koje su izmozgavale naš narod kroz duge vekove i pretile mu, da će mu sa svetskim ratom iskopati grob, kamo bi ga zagrnule za sva večna vremena, jer je bila ljubav do zemlje i težnja za slobodom tako velika, da je postostručila njegovu odbranbenu moć, koja je bila jaća od otpornosti naših pećinastih gora i silnija od pobešnjelih valova našega mora ! … sa poštovanjem, sa divljenjem i sa zahvalnošću sećamo sviju, koji su se duge vekove borili i koji su umirali, da mi živimo u slobodnoj domovini. Njihove kosti položene su u temelje naše slobode.

Iz tih temelja raste naša samostalnost, u tim je temeljima zapisano proročanstvo, da će doći sloboda i ujedinjenje s nama i svoj onoj braći i sestrama našim, koji još danas snose sudbinu našeg naroda pre petstotina godina. I tek onda biće Kosovo polje potpuno osvećeno! Kad se naše zastave klanjaju do zemlje pred veličinom prošlosti i pred junačkim delima mrtve braće, kad osećamo beskonačnu radost i upravo tako beskonačnu bol, kliču naša odana i ljubavi puna srca : Slava Kosovskim herojima! Slava Kralju Petru Velikom Oslobodiocu! Slava našoj vojsci, našim dobrovoljcima i svim junacima, koji su žrtvovali sve za slobodu i dobro domovine! ….. I tako stojimo Sokoli na straži. Pažljivo, budno, uvek u pozoru! Svuda donosimo bratstvo i ljubav do naroda i države – bratstvo i ljubav i vernost, koje nisu na prodaju za nijednu cenu, a ni za cenu života ne! Te moćne veze nas spajaju u celinu, u narod; …. Toj budućnosti želimo posvetiti sve svoje snage i u delu hoćemo združiti čitav narod pod jednim barjakom sokolskim, gde neka prestanu sve strasti, gde ćemo biti brat bratu, sestra sestri i gde ćemo se takmičiti u delu za opšte kulturno podizanje naroda i za moć države naše. Bezuslovno služeći istini i pravdi, poštenju i bratstvu, neprestano ćemo dozidavati i utvrđivati najveću i najjaču tvrđavu svakog naroda : državnu nezavisnost i građansku slobodu. …. Zdravo! Starešinstvo JSS.”.
Sve te sokolske svečanosti i priredbe pratilo je stanovništvo u velikom broju. (10) Povodom održavanja sokolskog sleta u Skoplju 5 i 6. septembra 1928. redakcija časopisa „Srpsko Kosovo” iz Skoplja istakla je da su sokoli bili lepo dočekani i srdačno pozdravljeni, kako u Skoplju, tako i na Kosovu, i da su odande poneli najlepše utiske. U časopisu je istaknuto : „Nama je drago da sve korporacije, koje dolaze do Skoplja, odlaze na Kosovo, gde odaju poštovanje našim palim junacima na polju Kosovu, a međutim ima nekih izroda, koji vele : „More, kako Kosovo, ono mi je život upropastilo. Neću više da ga čujem”. Dok svest ovih drugih ide tako daleko, da ih vuče do Kosova, na kome istina ništa nema, ali je tu Istorija, koja ne da ništa da se zaboravi.” (11) U Skoplju je održan VI pokrajinski slet od 5 do 9 septembra 1928. kao proslava desetogodišnjice oslobođenja i ujedinjenja. Izvršen je pohod sokola na Kosovo polje 7 septembra 1928, gde je položena zakletva Sokolstva i pročitana deklaracija Sokolstva. Sokoli su pozvali na zajednički pohod i zastupnike svih ostalih sokolskih organizacija, koje su bile udružene u Slovenskom Sokolstvu. Odziv sa svih strana bio je tako dobar, da su smatrali Kosovsku proslavu desetogodišnjice oslobođenja kao veliki praznik čitavog slovenskog Sokolstva.

Autor Saša Nedeljković je član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije
Napomene :

1. „Spomenik na Gazi Mestanu”, „Srpsko Kosovo”, Skoplje, 1 avgusta 1924, br. 14 i 15, str. 13;
2. „Vidovdanske svečanosti na Kosovu 1939 god.”, „Vardar, kalendar za 1940“, Beograd, 1939, str. 57;
3. „Proslava 550-godišnjice Kosovske bitke”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 9 oktobar 1939, br. 7 i 8, str. 105;
4. „Vidovdanske svečanosti na Kosovu 1939 god.”, „Vardar, kalendar za 1940“, Beograd, 1939, str. 57;
5. V. Švajgar, „Delo Sokolstva godine 1928,” „Jugoslovenski sokolski kalendar 1929”, u Ljubljani 1928, str. 80;
6. „Jugoslovenski sokolski kalendar 1930”, u Ljubljani 1929, str. 80;
7. „Priredbe u 1928. god.”, „Jugoslovenski sokolski kalendar 1929”, u Ljubljani 1928, str.85;
8. „Sokolska kronika”, „Jugoslovenski sokolski kalendar 1929”, u Ljubljani 1928, str. 72;
9. V. Švajgar, „Delo Sokolstva godine 1928,” „Jugoslovenski sokolski kalendar 1929”, u Ljubljani 1928, str. 78;
10. „Deklaracija Jugoslovenskog Sokolstva na Kosovu Polju 7 septembra 1928”,„Jugoslovenski Sokolski kalendar“ 1929, u Ljubljani, 1928, str. 41-48;
11. „Slet sokola u Skoplju i na Kosovu”, „Srpsko Kosovo”, Skoplje, 15. septembra 1928, br. 18, str. 15;