„Соко Бајо су тридест змајевах“: Слава и погибија Баја Пивљанина

Сунце јарко, на високо ли си,

Стрико Бајо, на далеко ли си!

Овако је пјевала Бају Пивљанину угњетавана раја.

На данашњи дан, 7. маја 1685. године, одиграла се једна од најзапамћенијих битака у историји црногорског и бококоторског отпора Османлијама — битка на Вртијељци, у близини Цетиња. У тој бици, бранећи срце Црне Горе од турског надирања, живот је положио један од највећих јунака тог доба — харамбаша Бајо Николић, познатији као Бајо Пивљанин.

Бајо Пивљанин је потекао из Пиве, али је својом храброшћу, војничком вјештином и бескомпромисним ставом против османске власти стекао славу широм Влашке, Далмације, Црне Горе и Боке. Као харамбаша млетачких хајдука, био је симбол народног отпора, предводник слободољубивих чета које су изводиле одважне ударе на турске гарнизоне и караване, штитећи народ и преносећи наду у слободу.

Када је 1685. године турска војска кренула у нови поход ка Цетињу, Бајо Пивљанин је са својим хајдуцима, уз благослов Млечана, похитао у помоћ браниоцима. Знао је да је пролаз преко Вртијељке кључна тачка — ако падне та одбрана, врата Црне Горе би била отворена османском налету.

У борби која се водила на том оштром планинском превоју, хајдуци и црногорски устаници пружили су огорчен отпор далеко бројнијем непријатељу. Бајо је, као и увијек, био на челу својих људи, храбар и непоколебљив. Али судбина великог јунака овдје је исписала своју посљедњу страницу — погинуо је у боју, оставивши за собом легенду која до данас живи у народном памћењу.

Његова погибија примљена је с дубоким жаљењем у Венецији, чији је био савезник и штићеник. Са друге стране, вијест о његовој смрти дочекана је с олакшањем у Цариграду — знали су да је нестао један од најжешћих противника османске власти на Балкану.

Његову смрт описао је Петар II Петровић Његошу Горском вијенцу.

„ Три сердара и два војеводе
са њихово триста соколовах,
соко Бајо су тридест змајевах
мријет неће док свијета траје.
Дочекаше Шенђера везира
уврх равне горе Вртијељке
и клаше се љетњи дан до подне.

Не кће Србин издати Србина
да га свијет мори пријекором,
траг да му се по прсту кажује

Ипак, смрт Баја Пивљанина није значила и крај борбе. Напротив, његово јунаштво инспирисало је нове генерације устаника, хајдука и борца за слободу. И данас, сећање на њега живи у причама, епским пјесмама и у самом духу народа коме је служио — духу непокоравања, части и борбе за слободу.

Писац и публициста Григорије Божовић у свом тексту истиче да Бајо није био обичан хајдук, већ бунтовник који се борио за част, веру и слободу. Он наглашава да Бајо није пљачкао ради личне користи, већ је штитио народ и манастире, и да је његова смрт на Вртијељци оставила дубок траг у историји.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: