Шофер идеолог у раљама корупције и криминала: Које су везе Ћоћа Бећировића са луксузним комплексом у Будви „Царско село“?

Зоран Ћоћо-Ћоћолина Бећировић, сада „контроверзни бизнисмен“ и власник отужног медија „Актуелно“, некада возач аутобуса „Монтенегро експреса“, мораће у данима који су пред нама да докаже поријекло имовине, какве су његове везе са луксузним комплексом у Будви „Царско село“, те како је са пријатељицом бившом предсједницом Врховног суда, сада станарком Спужа Весном Меденицом „пазарио земљиште“ у Колашину.

Као што смо раније писали, Специјално државно тужилаштво је 2016. покренуло истрагу о томе на који начин је Рајко Куљача, бивши предсједник општине Будва, прије сада већ више од петнаест година, без накнаде, тендера и одлуке Скупштине Општине Будва пренио земљиште на којој је касније изграђен луксузни комплекс „Царско село“ у својину физичком лицу Д.Б.

Власништво над том парцелом је Општина Будва пренијела закључивањем вансудског уговора о поравнању са физичким лицем Д.Б. које је у том периоду било извршни директор фирме „Beppler & Jacobson Montenegro“.

Власник ове фирме је био Зоран Бећировић, а њен општепознати правни заступник је била Ана Ђукановић. Уговор о вансудском поравнању између Општине Будва и Д.Б. је закључен без одлуке било којег органа Општине Будва и дуго је остао скривен од очију јавности, све док није пронађен у архиву Основног суда у Котору, гдје је својевремено био и овјерен.

Увидом у наведени уговор увиђа се да је Општина Будва пренос својине над наведеним земљиштем извршила без новчане накнаде. Једина накнада коју је Д.Б. морао да изврши како постао власник 4.803 квадратних метара је било да повуче тужбу против Општине Будва у вриједности од 40.000 евра (коју је поднио јер му она није исплатила паре на име реконструкције сеоског пута и изградње 10кВ водовода у Тудоровићима), те да изврши додатну реконструкцију локалног сеоског пута, паркинга и хортикултурног простора у Тудоровићима и да финансира изградњу идеје за обезбјеђење водовода у наведеном селу.

Међутим, Д.Б. се уписао као власник наведеног земљишта колико сјутрадан, 28.4.2006, прије него што је и теоријски могао да изврши преузете обавезе.
Послије мање од пола године, 1.11.2006, Д.Б. је наведено земљиште продао фирми Мирка Латиновића TRADEUNIQUE CG, по цијени од 100 евра по квадратном метру што је представљало више него десетструко виши износ од вриједности потраживања које је он својевремено имао према Општини Будва.

Пошто је фирма TRADEUNIQUE CG постала власник наведене земље, она је ивзршила њену парцелизацију подијеливши је у више десетина мањих јединица. Те јединице је TRADEUNIQUE CG касније продавао углавном држављанима Руске Федерације у износима који су превазилазили 350.000 евра по продатој јединици.

Тиме је јасно да су Д.Б. и TRADEUNIQUE CG остварили вишеструку корист на штету Општине Будва . Међутим, додатно је интересантна чињеница да је је велики дио земљишта које је ондашњи извршни директор друштва „Beppler & Jacobson Montenegro“ Д.Б. продао TRADEUNIQUE CG напослијетку предат оснивачу друштва „Beppler & Jacobson“-а – Зорану Бећировићу. TRADEUNIQUE је судским поравнањем закљученим пред Основним судом у Котором 9.6.2015, без икакве накнаде, пренио на Зорана Бећировића осам катастарских парцела у склопу „Царског села“ укупне квардатуре од готово 3.000 квадратних метара.

Како смо већ наводили, главни специјални тужилац Владимир Нововић, би свакако требало, кад то није пошло за руком Миливоју Катнићу, који се на изненађење многих био „устремио“ на Бећировића, да отвори случај колашинског бизнисмена и најуспјешнијег шофера у Црној Гори и пријатеља Весне Меденице.

У данима који су пред нама, испливаће, и да ли је, и ко, заустављао да то учини бивши ГСТ Миливоје Катнић.

С друге стране, сигурни смо да ће СДТ брзо ријешити “случај вијека” или “како је ИН4С дошао до 500 евра преко Рудника угља”, али не знамо како ће Ћоћо Бећировић објаснити поријекло имовине и како је од од успјешног возача аутобуса Монтенегроекспреса доспио до једног од најбогатијих појединаца у региону.

Подсјетимо, за рубрику „вјеровали или не“, али према писању појединих медија,  Основно тужилаштво у Пљевљима је проследило предмет директора Рудника угља Мија Лекића у Специјално државно тужилаштво, гдје се као „спорна“ води „велика финансијска трансакција“ у износу од 500 евра уплаћених на рачун ИН4С.

Катнић и његов тим нису имали смјелости или знања да причу доведу до правичног суђења, а ако се по јутру познаје знања и храбрости не фали новом СДТ.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: