Сновиђења

Лагано одоше сва збивања дневна,
Гасећи часове вечерњега хода;
Дан се изокрену
У звјездане слике
Под огромном капом небескога свода.

Све је утихнуло што је у поретку
Рађало звукове протеклога дана;
Замрлa је свјетлост
Околног простора
Коју је упила самосвјест поспана.

И док чудне сјенке немирне подсвјести
Уснулe страхове загонетно буде,
Разна сновиђења
Огрнута тамом –
Тумарају ноћу и потајно блуде.

– Војислав Гледић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: